Reč urednika

Poštovani posetioci,

Izuzetno nam je zadovoljstvo što možemo da vam poželimo dobrodošlicu na našoj stranici. Želja nam je da na jednom mestu, na srpskom jeziku, predstavimo tehnologiju genetičkog inženjeringa, i da objasnimo i demistifikujemo izraz GMO (Genetički Modifikovan Organizam) i ono što se krije iza njega.

U ovaj projekat krenuli smo iz razloga što su genetički modifikovani organizmi tema o kojoj se danas mnogo priča, ali, izgleda, vrlo malo zna. Izraz GMO možemo čuti svakog dana i na svakom mestu gde ljudi stupaju u međusobnu komunikaciju: u trgovinama, na pijaci, u javnom prevozu, u školama, na fakultetima, na radnom mestu. O GMO možemo da čitamo u novinama, u knjigama, na internetu. Možemo da gledamo video priloge o ovoj temi, da slušamo radio emisije, da pratimo debate raznih stručnjaka i onih koji sebe smatraju stručnjacima. Genetički modifikovani organizmi su postali i politička tema te ih neke stranke stavljaju u fokus svog političkog programa. Nažalost, već i letimičan pogled na informacije koje su dostupne u medijima i velikom broju internet prezentacija pokazuje nam da su senzacionalizam, strah i potpuno odsustvo kritičkog mišljenja i analize glavne karakteristike koje prate ove informacije. Ako ukucamo „GMO“ u Google pretraživač, na prvoj stranici rezultata, pored dva članka na Wikipediji većina ostalih rezultata jesu stranice i grupe boraca protiv GMO-a te vesti koje potpiruju histeriju i šire strah. Strahu doprinosi i pretraga slika na istom pretraživaču gde se u prvom planu nalaze razne fotomontaže (uglavnom) paradajza, koji je postao simbol GMO-a, sa inekcijama i sličnim instrumentima koji inače izazivaju nelagodu i strah kod prosečnog čoveka.

Genetički inženjering, kao relativno nova naučna oblast, još uvek nije dovoljno poznat široj javnosti. Iako je na internetu dostupno mnoštvo informacija koje dolaze od relevantnih naučnih institucija, šira javnost, očigledno, nema dovoljno motivacije da uči. To ostavlja prostora onim grupama i pojedincima koji nemaju razvijenu sposobnost kritičkog mišljenja, i koji svaku stvar koju ne poznaju i koje se plaše odbacuju bez želje da nešto o njoj nauče, da šire pogrešno protumačene i, vrlo često, potpuno izmišljenje informacije o ovoj temi. Jezik i način delovanja ovakvih pojedinaca i grupa takav je da pleni pažnju prosečnog čoveka, i zbog toga informacije koje oni plasiraju imaju velik odjek u javnosti. Opet se pokazuje da je lako širiti laži o nečemu što se ne poznaje. Mediji to, svakako, vrlo dobro rade. No, odgovornost, na kraju, ipak leži na onome koji te informacije prima i obrađuje. Na toj osobi leži odgovornost racionalnog i kritičkog promišljanja. Kada bi svi, ili barem većina ljudi, kritički prišli složenim temama kao što je ova, čovečanstvo bi sada bilo na daleko većem stepenu razvoja. No, priroda prosečnog čoveka je takva da lako usvaja mišljenje percipirane većine bez kritičkog osvrta na samu temu. Kod nas većina smatra da su GMO izuzetno loši i pogubni za čovečanstvo. Istraživanje koje se često spominje u medijima pokazuje da je 83% stanovnika Srbije protiv uvoza, proizvodnje i korišćenja GMO-a jer ih smatra opasnim. Da li je to, onda, validan argument u prilog tezi da su GMO opasni? Naravno da nije. O tome da li su opasni, ili ne, jedini zaključak može da donese nauka. Zbog toga ova stranica i postoji, kako bi pružila objektivne, naučne informacije o ovoj temi.

Genetički inženjering je naučna oblast koja će, pored kompjuterske i svemirske tehnologije, obeležiti dvadeset i prvi vek. U to nema sumnje. Zbog toga je potrebno o njoj razgovarati i edukovati ljude. Strah ne sme biti ono što će kočiti razvoj. No, oprez uvek mora postojati, a oprez i postoji. Naučnici sa velikim oprezom pristupaju istraživanjima GMO-a i postoji ogroman broj istraživanja koja ispituju potencijalne rizike vezane za GMO. O rezultatima tih istraživanja možete čitati na našoj stranici. Često se može čuti kako je tehnologija genetičkog inženjeringa loša, kako je nastala da bi uništila čovečanstvo. No, da li o nekoj tehnologiji možemo da govorimo u terminima dobra – loša? Mi smatramo da nijedna tehnologija, sama po sebi, ne može da se nazove „dobrom“ ili „lošom“. Dobro, ili loše, je ono što sa tom tehnologijom radimo. Isto važi i za genetički inženjering. Zbog toga nema opravdanja za nazivanje ove tehnologije lošom. Iako se naša stranica bavi genetičkim inženjeringom koji se odnosi samo na područje prehrane, potrebno je znati da i druga bitna područja ljudskog delovanja imaju velike koristi od genetičkog inženjeringa. U prvom redu mislimo na medicinu gde se genetički inženjering koristi za proizvodnju inzulina, hormona, vakcina i još mnogo toga. Genetički modifikovani miševi imaju nezamenljivo mesto u istraživanjima velikog broja bolesti i pronalaženju leka za iste.

Neosporna je činjenica da ljudska populacija raste iz dana u dan. To znači da naša civilizacija mora da odabere jednu od dve alternative – ili će povećati proizvodnju hrane na ograničenim plodnim površinama, ili će smanjiti broj stanovnika. Naravno, ova druga opcija bi podrazumevala stvari koje nikako ne bi bile dobre. Zbog toga nam ostaje povećanje proizvodnje hrane. Tehnologija genetičkog inženjeringa upravo to ima za cilj – da omogući povećanje proizvodnje hrane. Genetička modifikacija biljaka se i sprovodi kako bi biljke bile otpornije na herbicide, štetočine i klimatske uslove. Zahvaljujući genetičkoj modifikaciji mi danas možemo da uzgajamo poljoprivredne kulture u klimatskim uslovima koji to konvencionalnim biljkama nisu dozvoljavali. Koristi koje imamo od GM useva su višestruke – pored povećanja prinosa, zahvaljujući korišćenju GM useva, smanjena je potrošnja hemijskih preparata za uništavanje korova i štetočina što smanjuje troškove proizvodnje hrane, a značajan uticaj ima i na smanjenje zagađenja okoline.

Pisac Doni Miler (Donny Miller) je jednom rekao: „U doba informacija, neznanje je izbor“. Nadamo se da će naša stranica biti dobar izbor onima koji žele da prošire svoje znanje, koji žele da nauče šta su, zapravo, GMO i šta predstavljaju za čovečanstvo. Mi ćemo vas upoznati sa onim što kaže nauka o genetički modifikovanim organizmima, a donošenje zaključka prepustićemo vama.

S poštovanjem:

Borislav Miletić