GM kukuruz u borbi protiv raka

Nova postignuća u biotehnologiji omogućila su razvoj genetički modifikovanih biljaka koje ne samo da imaju veće hranljive vrednosti, već mogu i pozitivno uticati na zdravlje ljudi. Jedna takva biljka jeste i nova sorta GM kukuruza koji je modifikovan tako da ne proizvodi aflatoksin.

Aflatoksin je prirodna hemikalija koju proizvodi gljivica, a predstavlja veliki rizik za nastanak raka kod ljudi, pogotovo u zemljama u razvoju. Istraživanja su pokazala da je aflatoksin izuzetno toksičan i značajan faktor u nastanku raka. Dok u razvijenim zemljama postoje sistemi koji sprečavaju ulazak aflatoksina u lanac ishrane, zemlje u razvoju nisu te sreće. Setimo se samo da je i u Srbiji pre nekoliko godina utvrđena prisutnost aflatoksina u kukuruzu u količini znatno većoj od dopuštene.

Aflatoksin proizvode gljivice Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus koje napadaju nekoliko useva, prvenstveno kukuruz i kikiriki, glavne useve u nekim delovima Afike i Azije. Kada insekti koji se hrane biljkom ili suša oštete biljku, ona je najpodložnija infekciji ovim gljivicama. Infekcija se može širiti i nakon žetve, posebno ako su uslovi skladištenja neadekvatni.

Grupa naučnika iz Arizone nedavno je objavila naučni rad u časopisu Science Advances u kojem opisuju kako su genetičkom modifikacijom uspeli napraviti kukuruz koji je otporan na kontaminaciju aflatoksinom.

Dr Monika Šmit sa Univerziteta u Arizoni objašnjava postupak koji su primenili. Kukuruz je modifikovan tako da proizvodi tri mala molekula RNA koji se vežu za određene RNA molekule koje proizvodi gljivica. Ovi molekuli koji se nalaze u zrnima kukuruza mogu preći u gljivicu koja napada kukuruz. Kada pređu u nju oni pokreću mehanizam u ćelijama gljivice koji blokira proizvodnju glavnog enzima potrebnog za stvaranje aflatoksina. Ovaj metod uključuje tri različita ciljana molekula RNA, pa je izuzetno malo verovatno da bi gljivica mogla mutirati kako bi zaobišla ovu blokadu. Kukuruz je na ovaj način zaštićen od kontaminacije aflatoksinom.


Ovaj projekat finansira Fondacija Gejts, ista ona koja finansira i razvoj kukuruza otpornog na insekte i sušu. Usevi modifikovani na način da steknu otpornost na sušu i insekte, u kombinaciji sa ovom karakteristikom, bili bi idealno rešenje za uzgoj ovih biljaka u zemljama u razvoju, ali i šire. Cilj Fondacije jeste da ova tehnologija postane besplatno dostupna za korišćenje u svim delovima sveta, na sortama biljaka koje se tamo uzgajaju.

Ovakav način zaštite od aflatoksina mogao bi se primeniti i na druge biljke – prvenstveno bademe, pistaće, orase i pekan.

GMO – Reč nauke

 

Izvor: https://www.forbes.com/sites/stevensavage/2017/03/21/new-biotech-crops-could-dramatically-reduce-cancer-risk-in-developing-countries/#414874be132f

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s