Uzgajanje monstruoznih organizama: konstrukcija anti-GMO vizuelne retorike kroz digitalne medije – prikaz članka

Časopis Kritičke studije u medijskoj komunikaciji (Critical Studies in Media Communication) objavio je u svom junskom broju članak pod nazivom Uzgajanje monstruoznih organizama: konstrukcija anti-GMO vizuelne retorike kroz digitalne medije, autora Keli i Bendžamina Klensi (Kelly A. Clancy & Benjamin Clancy). Autori u članku razmatraju uticaj vizuelne anti-GMO kampanje koja se sprovodi u digitalnim medijima kroz formu meme slika i dr. vizuelnih formi, na stavove prema GMO u Evropi i SAD-u. Donosimo vam pregled ovog članka, a link ka originalnom članku se nalazi na kraju.

U članku se objašnjavaju koncept javnog ekrana i otpor prema GMO u njemu, internet meme kao forma prenosa informacija i diskurs koji anti-GMO pokret koristi u svojoj kampanji. Autori, potom, daju pregled kritika usmerenih protiv GMO koje se šalju putem meme slika i drugih vizuelnih formi, a koje dele na tri grupe: kritike usmerene protiv procesa genetičke modifikacije, kritike protiv proizvoda genetičke modifikacije i kritike koje govore o implikacijama genetičke modifikacije. Na kraju članka autori zaključuju kako je anti-GMO pokret bitku protiv GMO prebacio u sferu vizuelne forme, gde uspešno parira racionalnoj paradigmi koja u najvećoj meri nije zasnovana na vizuelnoj komunikaciji, i u kojoj pozivanjem na emocije kod ljudi uspevaju da u javnost unesu sumnju, nepoverenje i strah prema genetičkom inženjeringu.

Autori tvrde da je veliki otpor javnosti prema GM hrani, kako u SAD-u, tako i u Evropi, rezultat izuzetnog uspeha vizuelne kampanje usmerene protiv GMO-a. Meme slike na internetu imaju jedinstvene osobine zbog kojih lako i brzo putuju preko svih jezičkih i kulturnih granica, što omogućava protivnicima tehnologije da opovrgnu racionalni diskurs o sigurnosti GMO-a. Nauka, sa druge strane, koristi naučni, racionalni pristup u objašnjavanju problematike koristeći retoriku koja GMO čini „nevidljivima.“ Anti-GMO pokret, u suštini, koristi metode koje apeluju na emocije ljudi, stvarajući, prvenstveno, osećanje straha i gadljivosti kod onih koji informacije o GMO primaju putem meme slika. Na taj način, anti-GMO pokret diskusiju pomera iz sfere racionalnog u sferu emocionalnog.

1015781891

Istorija otpora prema GMO

Otpor prema genetički modifikovanim organizmima dobio je veliki zamah krajem devedesetih godina dvadesetog veka kada je uklopljen u rastući trend otpora prema globalizaciji. Hiljadu devetsto devedeset i devete godine su održani veliki protesti protiv Svetske trgovinske organizacije (WTO) u Sijetlu, SAD. Demonstrantima koji su protestovali protiv STO pridružili su se i borci protiv GMO. Početak borbe protiv globalizacije bio je, ujedno, i početak velikih promena u društvenoj realnosti. Televizija i internet su u sinhronizaciji fundamentalno izmenili medijsku matricu koja čini naš društveni milje, stvorivši tako nove oblike društvenih organizacija i, što je vrlo bitno, percepcije društvene realnosti.

Anti-GMO protesti su među najuspešnijim protestima u istoriji čovečanstva, a uspeh leži u konceptu strateške fuzije globalnog i lokalnog, tj. sintezi globalnih simbola i lokalnih nastojanja određenih grupa i pojedinaca. Ta sinteza je manifestacija promena na nivou na kom se dešavaju društvene akcije, tj. koordinacije akcija na nekoliko različitih nivoa u odnosu na to gde su one započele. Masovno širenje anti-GMO slika putem interneta je upravo primer toga. Svako iz svog doma može da pošalje sliku paradajza u koji su zabodene igle svojim prijateljima i rođacima, ili potpuno nepoznatim ljudima putem socijalnih mreža, i tako postane deo kampanje koja je započela daleko od te osobe. Na ovaj način, anti-GMO retorika ne dolazi iz samo jednog izvora, nego iz mnogo različitih izvora, što stvara percepciju o sveprisutnosti koja, opet, implicira istinitost. Slike koje se dele putem interneta su memetičke prirode. Postoje milioni, milijarde različitih ekrana (kompjuteri, pametni telefoni i sl.) do kojih one dolaze. Na ovaj način, anti-GMO pokret komunicira bez jezičkih barijera, a u ljudima lako izaziva osećanja straha, nesigurnosti i sumnje prema ovoj tehnologiji i njenim produktima. Strategija koju koristi anti-GMO pokret jeste zaobilaženje logike racionalnosti kojom se služe pristalice GMO-a, te nju zamenjuju logikom asocijacije kojom komuniciraju sumnju i nepoverenje.

 

Vizuelnost i nevidljivost u diskursu o GMO

Kao jedan od glavnih razloga uspeha vizuelne anti-GMO kampanje autori članka navode činjenicu kako zagovornici GMO-a ne koriste vizuelne forme komunikacije, niti fokus stavljaju na digitalne medije kao dominantni kanal komunikacije u odbrani tehnologije genetičkog inženjeringa. Anti-GMO pokret uspešno pomera breme dokazivanja u debati o GMO na polje vizuelnog sveta, onog koji je laičkoj javnosti lako dostupan i razumljiv. I dok naučnici daju racionalna, objektivna objašnjenja zasnovana na velikom broju istraživanja, anti-GMO kampanja se poziva na emocije kod ljudi, unoseći u tu kampanju jake vizuelne „argumente“ u formi slika kao što su plave jabuke, četvrtasti limunovi ili paradajz sa zabodenim iglama. Na taj način oni postižu svoj cilj – a to je da u javnosti stalno, u najmanju ruku, održavaju osećanja nesigurnosti i sumnje prema GMO. Zaista, koliko jedan ili stotinu naučnih članaka koji dokazuju sigurnost GMO-a mogu biti efikasni u izgradnji objektivnog stava kod prosečnog čoveka koji na svaki pomen ta tri slova odmah pred očima vidi sliku Seralinijevih pacova sa tumorima po telu? Naučni jezik je komplikovan i „suvoparan“, anti-GMO slike su upravo suprotne – jednostavne i lako razumljive svima. I, moramo dodati, daleko privlačnije od stranica i stranica stručnih tekstova.

 

Tri vrste kritike u anti-GMO kampanji

Vizuelna anti-GMO kampanja napada na „tri fronta.“ Prvi je sam proces genetičke modifikacije. Glavni argument u ovoj kritici jeste „neprirodnost“ samog procesa stvaranja GMO-a. Slike kojima se to pokazuje su one na kojima se nalazi raznorazna naučna oprema kao što su igle, laboratorije, mikroskopi i ostala laboratorijska oprema, a u paru sa slikama na kojima se nalaze usevi. Na taj način se stvara i pojačava osećaj „neprirodnosti“, jer imamo uparene slike prave prirode sa visokotehnološkim, sterilnim okruženjem i opremom koja izaziva nelagodu kod ljudi. Klasičan primer su slike paradajza u koji su zabodene igle. Drugi deo ove kritike jeste argument o „patentiranju života“ koji često dolazi u formi komičnih stripova.

needletomato

Druga vrsta kritike jeste ona usmerena na sam proizvod genetičke modifikacije. To su slike koje prikazuju raznorazne „hibride“: kivi unutar narandže, oljuštene jabuke u kojima se vidi limun, ili pak povrće i voće kojima je potpuno izmenjen izgled. Korak dalje u svet nadrealnog idu slike na kojima su prikazani hibridi životinja i biljaka, kao što je slika miša sa kivijem u sebi koji krvari zelenu krv, a koji unosi užas i gađenje kao emocije koje ljudi treba da asociraju sa GMO. Kroz ove slike se proteže motiv frankenhrane, a koja služi da na jednom mestu kombinuje užas i humor kako bi se dekonstruisala ozbiljnost i racionalnost naučnog pristupa genetički modifikovanim organizmima.

frankenfood-banana-gmo

Treća vrsta kritike jeste ona koja se usmerava na implikacije genetičke modifikacije. Neprirodni proces modifikacije stvara proizvode koji nisu sigurni i koji imaju duboko opasne implikacije. Ovakve slike prikazuju, na primer, pčele koje nose gas maske, a koje lete iznad polja na kojima se nalaze znakovi sa mrtvačkom glavom na kojima piše „Zagađeno! GM kukuruz.“ Najpoznatija slika koju bismo mogli staviti u ovu kategoriju jeste ona koju je lansirao Žil Erik Seralini (Gilles-Éric Séralini), a na kojoj se nalaze pacovi sa tumorima. Na njih se obično dodaju i znaci sa mrtvačkim glavama i ukrštenim kostima koji dodatno pojačavaju strah i užas. Poruka koju anti-GMO kampanja nosi je jasna: kome ćete verovati, tvrdnjama naučnika ili onome što vidite? Još jedan pravac u ovoj kritici odnosi se na genetičku kontaminaciju i bolesti. Tako se slikama šalje poruka da će GM biljke „kontaminirati“ polja putem vetra, ili će „zagaditi“ prirodu. Dominanti simbol na ovim slikama jeste znak biološke opasnosti, koji stvara asocijaciju između toksičnosti koju znak predstavlja, i GMO-a.

gmo-biohazard

Zaključak

Dajući primere nekoliko evropskih zemalja u kojima su GMO zabranjeni, autori zaključuju kako su slike uspele razbiti pozivanje na logiku, što omogućava anti-GMO borcima da zauzmu jaku poziciju u debati sa pristalicama tehnologije čak iako su „činjenice“ o sigurnosti GMO-a utvrđene i potpuno jasne. Drugim rečima, kao što je već rečeno u tekstu, sama borba se pomera iz sfere racionalnog, gde vladaju istraživanja, posmatranja, statistika i rezultati opisani u formi stručnih tekstova, u sferu emocionalnog, gde vladaju osećanja nesigurnosti, gađenja i straha i, što je posebno bitno, neznanje.

Ovakvo pomeranje ima duboke implikacije ne samo na polju debate o tehnologiji genetičkog inženjeringa, nego i u polju društveno-političkih dešavanja. Svedoci smo da se mnoge političke odluke, kako na lokalnom i regionalnom nivou, tako i na svetskom, donose kao rezultat verovanja političara u lošu nauku koja se širi ovim putem.

Naučnici moraju pronaći način kako da svoj racionalni pristup iskažu na nov način – kroz vizuelnu komunikaciju, tj. komunikaciju putem slika, kako bi ona bila dostupnija i jasnija javnosti. U protivnom, postoji opasnost da anti-GMO pokret, kao i svi drugi antinaučni pokreti koji svoj uspeh nemalo duguju vizuelnoj kampanji, dobiju još jači uticaj koji na kraju mogu iskoristiti za usmeravanje lokalne i svetske politike u pravcu koji će biti poguban za čovečanstvo. Neke posledice takvih kretanja već vidimo – činjenica da Zlatni pirinač još uvek nije dostupan tamo gde je najpotrebniji, zbog čega na hiljade dece oslepljuje i umire svake godine; a, izvan konteksta genetičkog inženjeringa, takvu situaciju imamo u sferi vakcinacije, tj. antivakcinacijskog pokreta zbog kojeg sve veći broj roditelja odlučuje da ne vakciniše svoju decu.

 

Literatura

Clancy, K. A. & Clancy, B. (2016). Growing monstrous organisms: the construction of anti-GMO visual rhetoric through digital media. Critical Studies in Media Communication, 33 (3), 279-292. Rad je dostupan na internet adresi: http://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/15295036.2016.1193670

 

 

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s