GMO – Reč nauke

Почетак » AiM » 5 razloga za izbegavanje genetički modifikovane hrane

5 razloga za izbegavanje genetički modifikovane hrane

Категорије

glavna

Od frankenvoća do svesnog kukuruza, svi znaju da je opasnost od GM hrane stvarna! Donosimo vam pet razloga zbog kojih GM hranu treba izbegavati.

 

  1. Ideja da deca bespotrebno oslepljuju i umiru zvuči vam primamljivo.

Otprilike 250 miliona (da, 250 000 000) dece pati od nedostatka vitamina A. Od tog broja, 250 hiljada do 500 hiljada izgubi vid, a otprilike pola od njih umre svake godine. Hrana kao što je Zlatni pirinač i GM banana mogu povećati biološku dostupnost vitamina A što bi pomoglo rešavanju problema nedostatka mikroelemenata u hrani. Iako postoje programi suplementacije vitamina A u praksi, oni zahtevaju stalan nadzor (ljude i novac) kako bi se održala primena tih programa, a oni i nisu dostupni u svim područjima.

Ironično je to što anti-GMO grupe vole tvrditi kako biotehnološke kompanije koriste ljude u nerazvijenim zemljama kao zamorce za testiranje GM hrane. Tako, kada je Državni univerzitet Ajove (Iowa State University) planirao studiju GM banana (gde bi učesnici u istraživanju jeli jednu GM bananu i dve konvencionalne banane, te bi im se potom testirao nivo vitamina A), anti-GMO grupe su, zapravo, protestovale protiv testiranja. To ima smisla ako ne razmišljate.

Zlatni pirinač i GM banane nisu proizvod Monsanta niti bilo koje druge američke biotehnološke kompanije i ne koriste neke posebne vrste pesticida. Pritisak ne dolazi od strane neke američke kompanije, nego lokalne vlasti pokušavaju uvesti GM useve. Nijedan argument protiv GMO-a ne može se primeniti na istraživanje i razvoj useva, pa nema validnog razloga zašto bi se tome protivili. Uzvratni udar dolazi od strane anti-GMO grupa koje jednostavno ne žele da ti GM usevi uspeju, zato što znaju da će uspeh pomoći u tome da GMO budu prihvaćeni u širem obimu u SAD-u, a to će biti štetno po zaradu velikih organskih kompanija.

Ukratko: ako ste protiv GMO, onda podržavate oslepljivanje i umiranje dece.

rich-people

  1. Patite od „Sindroma debelog novčanika.“

Kratak pogled ka polici sa „organskim“ proizvodima u vašoj prodavnici i odmah ćete videti da je organska hrana skuplja od konvencionalne. Iako su nutritivno identični, organski usevi kao što su jagode mogu doslovno koštati duplo više od konvencionalnih. Ova lista koju su sastavili ljudi iz Projekta genetičke pismenosti (Genetic Literacy Project) navodi još više uporednih cena uobičajenih proizvoda u prodavnicama.

Postoji nekoliko razloga zbog kojih je organska hrana skuplja. Troškovi proizvodnje organske hrane su veći, jer zahtevaju više rada, a imaju manji prinos. Organska industrija svestrano reklamira svoje proizvode, a to košta. Uz to, kompanije koje žele označiti svoje proizvode sa etiketama „bez-GMO“ ili „USDA organsko“ moraju platiti određenu proviziju kako bi to mogle da rade.

Ali, nemojte da žalite organsku industriju. Samo u 2014. godini ostvarili su gotovo 40 milijardi dolara prihoda.

Ukratko: pronađite još jedan posao ako želite da pređete na „organsko“.

Patented stamp

  1. Zato što ne možete patentirati prirodu!

Pa, za ovakve stvari postoji jedna reč: pogrešno.

Biotehnološke kompanije patentiraju svoje GM seme, ali to isto rade i kompanije koje prodaju svoje ne-GMO hibride. Zapravo, kompanije patentiraju seme već više od 85 godina, mnogo duže nego što postoje GMO i oznake „USDA organsko.“

To nisu humanitarne organizacije – kompanije koje proizvode seme postoje kako bi zaradile. One moraju patentirati seme. Ako to ne urade, onda ne bi bile motivisane, kao privatne firme, da razvijaju nove proizvode. Kompanije moraju biti plaćene za svoje proizvode, ili neće biti u mogućnosti da taj novac ponovo ulože u istraživanje i razvoj.

Poljoprivrednici često kupuju novo seme svake godine iz nekoliko razloga. Jedan od njih je sama priroda selekcije semena. Amanda sa portala Farmerova kći (The Farmer’s Daughter) govori o primeru gde jedan katalog semena sadrži 48 sorti soje i 56 sorti kukuruza, svaki sa posebnim karakteristikama koje daju prednost u različitim situacijama. Pored toga, potomak hibridne biljke neće imati iste karakteristike kao originalna biljka. Kupovinom novog semena svake godine se osigurava da poljoprivrednik tačno zna šta sadi, kao i da je to seme zdravo.

Isto tako, nijedan poljoprivrednik nije nateran da kupuje seme od biotehnoloških kompanija – to nema nikakvog smisla. Ako poljoprivrednik ne želi da kupuje seme od Monsanta/Singente i dr, postoje mnoge druge kompanije koje će mu vrlo rado prodati svoje seme.

Ovo je u svojoj osnovi logička greška pozivanja na prirodu za ljude koji vole romantizovati prošlost. Žao nam je, ali stvari su oduvek bile grozne.

Ukratko: neplaćanje kompanijama za njihove proizvode je sjajan način za gušenje inovacija.

screen-shot-2013-01-03-at-12-12-14-pm

  1. Mislite da organski poljoprivrednici koriste duge i vile za ubijanje štetočina.

Žao nam je, ali nije nam žao što moramo nastaviti da vam donosimo loše vesti, ali organski poljoprivrednici koriste pesticide. Neki od organskih pesticida su kancerogeni. Ali čekajte – suzdržite se od svog iracionalnog straha od zlih hemikalija na sekund!

Biljke prirodno proizvode sopstvene pesticide. Zamislite to kao njihovu verziju našeg imunog sistema. Ako biljke ne bi proizvodile svoje prirodne pesticide, onda bi bile daleko podložnije bolestima i štetočinama.

Međutim, korišćenjem selektivnog uzgoja, mi smo biljke kao što je paradajz učinili podložnijim napadu štetočina. Prirodni pesticidi koje proizvode biljke mogu imati ukus koji će biljku učiniti gorkom. Ako imaju izbora, većina ljudi će pre izabrati da pojede biljku slatkog ukusa nego onu gorkog ukusa. Vremenom smo selektivno odabrali useve koji imaju sladak ukus, sa manje prirodnog pesticida. Čak i pored toga, većina pesticida koje unosimo u sebe proizvedeni su od strane same biljke i nisu ga naneli poljoprivrednici. To ne znači da je organska hrana opasna i da je treba izbegavati. Sva hrana koju kupujete u prodavnici je sigurna za jelo. Kao i uvek, doza čini otrov. Ali, izbegavati GM hranu samo na osnovu uverenja da je organska hrana bez hemikalija i „bez toksina“ je čista laž koju organska industrija ne želi da razbije.

Ukratko: organska industrija sistematski laže javnost o korišćenju pesticida.

thinking

  1. Ne razumete nauku.

I to je u redu. Nauka je teška. Razumem – nisu svi zainteresovani za nauku. Opasnost leži u teoretičarima biološke zavere na portalima kao što su Prirodne vesti (Natural News), Vani Hari -Food Babe (američka TV zvezda, žestoki borac protiv GMO-a, prim. prev.) i Marš protiv Monsanta (March Against Monsanto). Oni vrebaju one koji nisu zainteresovani za nauku i nisu skeptični. Većinu ljudi koji su protiv GMO-a ne treba da ismevamo, jer su oni samo žrtve ljudi kao što je Food Babe.

GMO nije naučni termin. Ne postoji jedinstvena definicija pojma GMO. Taj izraz, kada ga koriste ljudi koji nisu naučnici, se obično odnosi na biotehnološke tehnike koje se koriste za veštački horizontalni transfer gena, koji je iznenađujuće čest u prirodi. Zapravo, vi možda imate više od stotinu gena drugih vrsta u sebi.

Istraživanja pokazuju da su trenutno dostupni GM usevi bolji i za kompanije i za okolinu. Ova meta-analiza (najviši oblik naučnih istraživanja) je pokazala da GM usevi povećavaju prinose, smanjuju korišćenje pesticida i povećavaju zaradu poljoprivrednicima. Pored toga, ova, ova, ova, ova, ova i ova studija su dobile slične rezultate. Ova takođe. Nauka funkcioniše tako što drugi mogu ponoviti istraživanje i dobiti iste rezultate.

Kada vidite naslov kao što je „Recenzirani naučni rad navodi da GM soja proizvodi previše formaldehida“ (autor je Ayyadurai) odmah treba da podignete crvenu zastavicu u glavi. Umesto da poverujete u ono što piše u apstraktu, pogledajte šta piše u samom radu. U ovom slučaju, ovde se radi o kompjuterskom modelu, a autor nije otkrio metode kojima je došao do zaključka u naslovu. Sam rad je više reklama za njegov softver, a ne korisni naučni rad. Taj rad je potpuno beskoristan i nebitan.

Znam da se nekim skepticima neće svideti ideja da laici samostalno čitaju naučne radove. Nauka ne nastaje u vakuumu – postoje mnogi faktori u igri kada razmatramo legitimitet nekog istraživanja, kao što je način na koji se taj rad uklapa u kontekst sličnih istraživanja. Ali, činjenica je da anti-GMO borci čitaju te radove, interpretiraju ih na svoj način i, potom, pogrešno navode rezultate tih radova.

Anti-GMO grupe „hvataju“ ljude na njihovo nepoznavanje nauke. Oni će uzeti naslove istraživanja, kao što je ovo gore pomenuto, i ubaciti ih u neki internet meme koji izgleda zastrašujuće. Anti-GMO borci vole da objavljuju jednu lošu studiju za drugom, jer to odgovara njihovoj priči.

Ovakva praksa ne samo da nije intelektualno poštena, nego, kao što je navedeno pod tačkom jedan, može biti doslovno smrtonosna.

Ukratko: nauka postaje sve manje strašna kada uložite malo truda da je razumete.

 

Originalan tekst na engleskom jeziku pod nazivom „5 Reasons to Avoid GMO Foods“ dostupan je na internet adresi: http://ascienceenthusiast.com/5-reasons-to-avoid-gmo/

Prevod: GMO – Reč nauke

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: