Afera Seralini

Naslovna

Široj javnosti verovatno najpoznatija naučna studija koja je ispitivala uticaj GM biljaka na zdravlje životinja jeste ona sprovedena od strane francuskog biologa Žil-Erika Seralinija (Gilles-Éric Séralini) i saradnika koja je objavljena 2012. godine u časopisu Toksikologija hrane i hemikalija (Food and Chemical Toxicology). U toj studiji pod nazivom Dugoročna toksičnost Roundup herbicida i na Roundup otpornog genetički modifikovanog kukuruza oni su ispitivali efekte Roundup herbicida i genetički modifikovanog kukuruza otpornog na taj herbicid, na organizam pacova u periodu od dve godine.

Žil-Erik Seralini

Žil-Erik Seralini

Zaključak koji su doneli Seralini i saradnici na osnovu te studije bio je da su pacovi hranjeni GM kukuruzom u značajno većem broju dobijali tumore, različite druge oblike oštećenja unutrašnjih organa i da su umirali 2-3 puta brže i češće u odnosu na kontrolnu grupu pacova hranjenu konvencionalnim kukuruzom.

Rezultate ove studije, pogotovo fotografiju pacova sa tumorima, mediji su munjevito brzo počeli da prenose širom sveta, što je donelo novi vetar u leđa borcima protiv GMO-a koji su, konačno, dobili „dokaz“ da su GMO izuzetno opasni po zdravlje životinja i ljudi. Tako su, barem, nekritički mediji pisali u svojim tekstovima, uz već očekivane senzacionalističke naslove koji šire strah od GMO-a (npr. Adams, 2013; Slamnig i Tomčić, 2012; Vaseljenska, 2012) uz koje je redovno išla i ta famozna fotografija.

Fotografija koja je obišla čitav svet - pacovi iz Seralinijeve studije sa velikim tumorima po telu

Fotografija koja je obišla čitav svet – pacovi iz Seralinijeve studije sa velikim tumorima po telu

Čitava priča oko ove studije i ovog naučnika, međutim, mnogo je kompleksnija od onoga što se vidi na prvi pogled. Borci protiv GMO-a prikazuju Seralinija kao dobronamernog i poštenog naučnika koji je otkrio pravu istinu o opasnostima genetički modifikovanih organizama i „zlih“ biotehnoloških kompanija. Smatraju da je ono što je usledilo nakon objave njegove studije samo pokušaj tih kompanija da ga ućutkaju. Seralini, pak, sebe predstavlja kao naučnika bez konflikta interesa čiji je jedini cilj utvrđivanje istine o genetički modifikovanim organizmima.

U nastavku teksta ćemo vam prikazati sve ono što je okruživalo objavu ove studije, rezultate koje je ona dobila, zaključke koje je doneo Seralini i kritike velikog broja naučnika i naučnih organizacija koje pokazuju zašto Seralinijevo istraživanje, tj. zaključke koje su on i njegovi saradnici doneli ne možemo smatrati validnima.

 

Objava studije

Proces objavljivanja naučne studije u naučnom svetu mora da prati utvrđenu proceduru. Nakon što određeni naučnik ili grupa naučnika sprovede neko istraživanje i opiše ga u svom radu, oni tada taj rad šalju u neki recenzirani naučni časopis koji se bavi temom koja je obrađena u tom istraživanju. Rad mora da pregleda urednik časopisa i još barem nekoliko nezavisnih stručnjaka iz istog polja nauke. Ukoliko se svi slože da rad zadovoljava kriterijume kvalitetnog naučnog rada tada se rad objavljuje u časopisu. Nakon objave on je dostupan javnosti na uvid, te svako može napisati osvrt ili kritiku istog, ukoliko ima neki komentar, kritiku i sl. Budući da je potrebno neko vreme od trenutka kada uredništvo zaprimi rad do trenutka objavljivanja, radovi koji su u pripremi za objavu dostupni su užoj naučnoj javnosti na uvid, pa se često u istom broju časopisa mogu pronaći i jedan istraživački rad i kritike na isti.

Na ovaj način se osigurava da naučna istraživanja budu javno dostupna, i da se javno raspravlja o rezultatima i zaključcima koje neki naučnik donese na osnovu svog rada. Ponekad se dešava da neko istraživanje dobije rezultate koji su potpuno neočekivani ili suprotni od svih dotadašnjih. Ako je rad metodološki dobro sproveden i napisan, što znači da su opisani svi detalji o pripremi i sprovođenju istraživanja, drugi naučnici mogu da ponove takvo istraživanje i vide da li će dobiti iste rezultate. Možemo reći da na taj način nauka samu sebe ispravlja i poboljšava, a naučna javnost osigurava da objavljeni naučni radovi imaju određeni nivo kvaliteta. Ovo je posebno bitno kod radova koji donose neka potpuno nova ili neočekivana otkrića, jer takve stvari neretko budu rezultat greške, a ne stvarnog stanja.

Šta je uradio Seralini? Seralini, koji je od ranije poznat po svojim loše sprovedenim, ali medijski dobro plasiranim istraživanjima (Miller, 2012) je organizovao konferenciju za medije na dan objavljivanja svog rada u časopisu, što nije u skladu sa uobičajenom praksom u naučnim krugovima. Na konferenciju su bili pozvani samo određeni novinari, a uslov za prisustvo i objavljivanje onoga što će im on na konferenciji reći bio je potpisivanje ugovora kojim se novinari obavezuju da neće tražiti ekspertsku analizu njegovih rezultata od drugih naučnika. Ukoliko bi neko od novinara prekršio ugovor, morao bi da plati kaznu od nekoliko miliona evra. Složićete se da je ovo, u najmanju ruku, čudan potez jednog naučnika koji samo želi da svetu pruži objektivne naučne podatke do kojih je svojim istraživanjem došao.

Seralini na konferenciji za medije povodom objavljivanja svog rada

Seralini sa saradnicima na konferenciji za medije povodom objavljivanja svog rada

Njegove motive još bolje ilustruje činjenica da je on iskoristio veliku medijsku pažnju koju je dobio na toj konferenciji kako bi najavio izlazak svoje knjige i dokumentarnog filma u kojima govori protiv genetički modifikovanih organizama. Seralini je sve vreme tvrdio da nije u sukobu interesa, što se eksplicitno navodi i u njegovom radu, iako je on osnivač i predsednik nevladine organizacije koja za cilj ima borbu protiv GMO-a („Gilles-Éric Séralini“, n. d. a). Pored toga, finansijeri svih njegovih istraživanja koja su „dokazala“ štetne efekte GMO-a na zdravlje su organizacije koje se bore protiv GMO-a i kompanije koje zarađuju na proizvodima koji se nude kao „zdrava alternativa“ genetički modifikovanim proizvodima. Tako su njegova istraživanja finansirala dva velika francuska trgovačka lanca, snabdevači tzv. organskih i homeopatskih proizvoda, Carrefour i Auchan. Tu su još i kompanija Lea Nature koja se, takođe, bavi proizvodnjom i prodajom organskih proizvoda, i kompanija Sevene Pharma, koja je specijalizovana za proizvodnju i prodaju „organskih lekovitih biljaka“ i „homeopatskih lekovitih preparata“ koji se reklamiraju kao „proizvodi za detoksifikaciju“ navodnih toksičnih efekata atrazina i glifosata. Glifosat je herbicid koji se na tržištu prodaje pod komercijalnim imenom – Roundup, a to je upravo onaj herbicid čije je navodne toksične efekte Seralini ovim istraživanjem „dokazao.“ Pored toga, Seralini je i dugogodišnji savetnik u toj istoj kompaniji, te promoter „detoksifikacijskih proizvoda“ na tribinama o alternativnoj medicini koje organizuje ova kompanija („Gilles-Éric Séralini“, 2015).

Njegova istraživanja finansiraju i nevladine organizacije kao što su Fondacija za razvoj čovečanstva (Fondation pour le progrès de l’homme) i Alijansa za održivu hranu (Sustainable Food Alliance), a koje su poznate kao donatori raznim anti-GMO grupama širom sveta („Gilles-Éric Séralini“, 2015). Seralinijeva istraživanja finansira i Greenpeace, najpoznatija anti-GMO grupa u svetu, koja ga predstavlja kao „istraživača koji je, u svetlu neadekvatnih istraživanja GMO-a, osnovao laboratoriju za nezavisna (kurziv naš) istraživanja“ („Gilles-Éric Séralini“, n. d. b).

Sve do sada navedeno vezano za objavu njegove studije i izvore finansiranja bilo bi gotovo u potpunosti nebitno da je ovo njegovo istraživanje kvalitetno dizajnirano, metodološki dobro sprovedeno i da zaključci odgovaraju rezultatima koji su dobijeni u njemu. To, međutim, nije slučaj sa ovim istraživanjem, isto kao što to nije bio slučaj ni sa njegovim ranijim istraživanjima (Tribe, 2007). Zbog toga, a i zbog još dva razloga koje ćemo navesti u nastavku ovog teksta, smatramo da je potrebno znati gore navedene stvari.

Prvi razlog je činjenica da anti-GMO borci kao najčešći argument kojim osporavaju naučna istraživanja koja pokazuju da su GMO bezbedni za korišćenje navode upravo izvore finansiranja takvih istraživanja. Preciznije, oni smatraju da istraživanja koja su finansirana od strane kompanija koje proizvode i prodaju GMO ne mogu da se smatraju objektivnim i validnim. Iako postoji i veliki broj nezavisnih istraživanja koja pokazuju da genetički modifikovani usevi ne predstavljaju veći rizik u odnosu na konvencionalne biljke, a koja anti-GMO borci ignorišu, smatramo da je jedino pravedno pokazati javnosti da isti taj „argument iz finansiranja“ možemo prilepiti i Seraliniju. Drugi razlog leži u tome da se dobar deo Seralinijeve odbrane od kritika sastoji baš od toga da optužuje kritičare za konflikt interesa („What was the reaction“, 2012).

Kada se to uzme u obzir zajedno sa onim što je okruživalo objavu njegove studije, kao i način na koji je ona sprovedena i analizirana, o čemu možete pročitati u nastavku teksta, možemo mnogo toga zaključiti o tome ko je Žil-Erik Seralini i kakvi motivi leže iza njegovih istraživanja.

 

Studija Seralinija i saradnika

U nastavku sledi kratak prikaz studije Seralinija i saradnika sa rezultatima i zaključcima koje su oni doneli. Njih ćemo prikazati onako kako ih on i njegovi saradnici iznose u svom radu, a nakon toga ćemo prikazati komentare i kritike na taj rad.

U radu su ispitani dugoročni efekti genetički modifikovanog kukuruza NK603, modifikovanog da bude otporan na herbicid Roundup, na zdravlje pacova. Ovu sortu GM kukuruza proizvodi američka kompanija Monsanto. Ispitan je uticaj tog kukuruza uzgojenog u kombinaciji sa korišćenjem Roundup herbicida, kukuruza uzgojenog bez korišćenja tog herbicida te uticaj samog Roundup herbicida dodatog vodi koju su pacovi pili. Studija je pratila efekte na pacove u periodu od 2 godine. U istraživanju je ukupno bilo 200 pacova podeljenih u grupe na sledeći način:

 

  • 2 kontrolne grupe pacova podeljene po polu (ukupno 20) hranjene konvencionalnim kukuruzom i čistom vodom;
  • 6 eksperimentalnih grupa pacova podeljenih po polu (ukupno 120) hranjeno GM kukuruzom (tretiran ili netretiran Roundup herbicidom) u omeru 11%, 22% odnosno 33% u ishrani;
  • 3 eksperimentalne grupe pacova podeljene po polu (ukupno 60) hranjene konvencionalnim kukuruzom, ali su dobijale vodu u kojoj se nalazio herbicid Roundup.

 

U rezultatima se navodi kako je prosečan životni vek muških pacova u kontrolnoj grupi iznosio 624 dana, dok je kod ženskih pacova prosečan životni vek iznosio 701 dan. Svaka smrt nakon tog perioda smatrala se spontanom smrću usled starosti. U kontrolnim grupama 2 ženska i 3 muška pacova su uginula ranije, dok je u nekim eksperimentalnim grupama 50% do 70% pacova uginulo ranije. No, Seralini priznaje da nije utvrđen odnos doza-efekat, tj. da povećanje konzumacije GM kukuruza nije pratilo i povećanje smrtnosti. Štaviše, rezultati su pokazali da su grupe pacova koje su imale najveći udeo GM kukuruza u ishrani (33%) živele najduže, dok su smrtnost od 50 do 70% utvrđene u grupama koje su imale 11% odnosno 22% GM kukuruza u ishrani (Séralini et al, 2012).

Grafikon br. 1: Smrtnost pacova

Grafikon br. 1: Smrtnost pacova.

Pacovi su hranjeni GMO-om +/- Roundup u tri doze: 11% – tanka linija; 22% – deblja linija; 33% – najdeblja linija. Pacovi koji su dobijali Roundup u vodi bez GM kukuruza (donja dva grafikona) dobijali su Roundup u tri doze: najmanja doza – tanka linija; srednja doza – deblja linija; najveća doza – najdeblja linija. Kontrolna grupa je prikazana isprekidanom linijom. Životni vek pacova u kontrolnoj grupi prikazan je uspravnom linijom omeđenom sa dve uspravne isprekidane linije. Stupci histograma predstavljaju grupu pacova sa 11%, 22% odnosno 33% GM kukuruza u ishrani; odnosno sa dozom Roundup herbicida koja odgovara dozi u vodi za piće u nekim regionima (A), dozi koja se može pronaći u određenoj GM stočnoj hrani (B) i dozi upola manjoj od minimalne koja se koristi kao rastvor za prskanje (C). Kontrolna grupa u stupcima histograma označena je brojem 0. Boja na stupcima histograma označava uzroke ranije smrti: Smrt eutanazijom – crno područje; spontana smrt – zasenčeno područje.

 

U prvih 14 meseci studije u kontrolnim grupama pacova nisu pronađeni tumori, dok je u eksperimentalnim grupama ženskog pola pojava tumora zahvatila od 10% do 30% životinja. No, i ovde jedna grupa ženki (ona sa najvećim udelom GM kukuruza + Roundup herbicid) nije razvila tumore. Po isteku perioda od 24 meseca, kod 50% do 80% ženki u svim eksperimentalnim grupama su nastali tumori, dok se to desilo kod 30% ženki u kontrolnoj grupi. Seralini navodi da je u eksperimentalnim grupama sa muškim pacovima učestalost pojave tumora bila dvostruko veća u odnosu na kontrolnu grupu (Séralini et al, 2012). Najveći broj tumora imale su eksperimentalne grupe pacova koje nisu jele GM kukuruz, nego su dobijale Roundup herbicid u vodi (80% tretiranih životinja). Inače, budući da se svaka grupa sastojala od 10 životinja; 10%, 20% ili 30% znači jedna, dve ili tri životinje.

Grafikon br. 2: Ukupan broj tumora po grupama

Grafikon br. 2: Ukupan broj tumora po grupama

Linije na grafikonu i stupci histograma označavaju eksperimentalne i kontrolnu grupu na isti način kao na prethodnom grafikonu. Boje na stupcima histograma označavaju vrstu tumora: crna – veliki, progresivni tumori; bela – mali, unutrašnji tumori; siva – metastaze.

 

Zaključak koji su Seralini i njegovi saradnici doneli na osnovu dobijenih rezultata bio je da su pacovi u eksperimentalnim grupama imali veću učestalost tumora (2 do 3 puta), da su se ti tumori brže razvijali i da su bili veći u odnosu na tumore kod kontrolne grupe pacova, i da su ti pacovi umirali ranije od onih u kontrolnoj grupi. Oni dalje navode da rezultati ove studije jasno pokazuju da i izuzetno male količine glifosata, kao i GM kukuruz NK603, uzrokuju teške poremećaje mlečnih žlezda, jetre, bubrega, i drugih organa i funkcija organizma.

 

Kritike na istraživanje Seralinija i saradnika

Nakon što je rad objavljen usledio je niz kritika na račun samog istraživanja i zaključaka koje su Seralini i saradnici doneli. U nastavku sledi pregled nekih od njih.

Evropsko telo za bezbednost hrane (European Food Safety Authority – EFSA) odmah po objavljivanju studije Seralinija i saradnika izdalo je preliminarnu, a potom i punu recenziju njihovog istraživanja. EFSA (2012) u svom konačnom zaključku navodi sledeće: „…Seralinijeva studija nema jasne ciljeve, te nije opisana na adekvatan način, jer nedostaju ključni detalji o nacrtu, sprovedbi i analizi istraživanja… Ne mogu se doneti zaključci o razlici u učestalosti tumora između eksperimentalne i kontrolne grupe pacova… EFSA smatra da istraživanje nije zadovoljavajućeg naučnog kvaliteta…“

Šest francuskih nacionalnih Akademija (poljoprivrede, medicine, farmacije, nauka, tehnologije i veterinarstva) izdalo je zajedničku izjavu u kojoj se, između ostaloga navodi sledeće (Académie des Sciences, 2012): „Tako se čini da, u skladu sa gore iznesenim argumentima, intenzivni medijski i čak politički uticaji pokrenuti otkrivanjem rezultata Seralinija i saradnika nisu uopšte bazirani na neoborivim dokazima – kao što bi trebalo da bude – uzimajući u obzir posledice medijskog tretmana ovog rada i zaključaka koji su u njemu doneti… odgovornost leži na autoru Seraliniju koji je unapred orkestrirao prenaduvanu medijsku pokrivenost koristeći rezultate koji se mogu pobiti i bez pružanja dokaza koji bi potvrdili istinitost njegovih tvrdnji.“

Kritiku na studiju Seralinija i saradnika objavio je i nemački Savezni institut za procenu rizika (Bundesinstitut fur Risikobewertung – BfR). U kritici koju je objavio BfR (2012a) piše sledeće: „Na osnovnu objavljenog rada, BfR je došao do zaključka da osnovni navodi autora nisu dovoljno potkrepljeni eksperimentalnim dokazima zbog nedostataka u dizajnu studije, i prezentaciji i interpretaciji njenih rezultata. Stoga glavni zaključci autora nisu podržani od strane nepotpunih podataka koje su prezentovali. Studija nije sprovedena u skladu sa međunarodno priznatim standardima za dugotrajne studije kancerogenosti. Soj pacova korišćen u studiji pokazuje relativno visoku stopu spontanih tumora, posebno tumora dojki i tumora hipofize, a broj životinja korišćenih u istraživanju je bio premal i nedovoljan za procenu razlika između eksperimentalnih i kontrolne grupe o kojima autori govore.“ Prof. dr Rajner Vitkovski (Reiner Wittkowski), potpredsednik Saveznog instituta za procenu rizika je izjavio (BfR, 2012b): „Studija je manjkava u pogledu nacrta i u pogledu prezentacije prikupljenih podataka. To znači da zaključci koje su doneli autori nemaju potkrepljenje u dobijenim podacima.“

Portal Naučni medijski centar (Science Media Centre, 2012) prenosi mišljenja većeg broja stručnjaka o istraživanju Seralinija i saradnika koji navode mali broj pacova, loše ili izostavljene statističke analize i nepotpune podatke kao najveće nedostatke ove studije zbog kojih se zaključci Seralinija i saradnika ne mogu prihvatiti. Prof. dr Dejvid Špigelhalter (David Spiegelhalter) sa Univerziteta u Kembridžu ističe kako su metode, statistika i prikaz rezultata daleko ispod standarda koji se očekuje za jednu rigoroznu naučnu studiju: „Sva su poređenja vršena sa jednom kontrolnom grupom, koja se sastojala od deset pacova oba pola, od kojih su većina, takođe, razvili tumore. Gledano površno čini se da su oni prošli bolje od eksperimentalnih grupa (iako je grupa pacova muškog pola koja je dobijala najveću dozu GM kukuruza + Roundup herbicid isto jako dobro prošla) , ali ne postoji prikladna statistička analiza, a brojevi životinja su toliko mali da ne mogu poslužiti kao čvrst dokaz.“ Dr Vendi Harvud (Wendy Harwood), naučnica iz Centra John Innes se pita da li je razlika u stopi smrtnosti između kontrolne grupe u kojoj je uginulo 3 od 10 pacova u odnosu na eksperimentalnu grupu gde je uginulo 5 od 10 životinja značajna. Prof. dr Entoni Trevavas (Anthony Trewavas) sa Univerziteta u Edinburgu zaključuje kako je zbog izuzetno malog broja pacova u kontrolnoj grupi nemoguće dobiti rezultate koji su od neke vrednosti: „Da budem iskren, ovo mi izgleda kao slučajna varijacija u liniji glodara koja ionako ima velike šanse da dobije tumore.“

Veliki broj kritika iznetih na račun ovog istraživanja portal Academics Review (2012) sumira na jednom mestu:

  1. Seralini i saradnici su u svojoj studiji koristili vrstu pacova pod nazivom Sprague-Dawley koji su poznati po tome što su skloni spontanom nastanku tumora. Tu činjenicu Seralini i saradnici nisu spomenuli. Učestalost tumora dobijena u njihovom radu ne izlazi iz očekivanih normi za tu vrstu pacova.
  2. Seralini i saradnici tvrde da je nepotrebno dug vremenski okvir njihove studije (studija je trajala preko 2 godine) bio potreban kako bi se ispitali eksperimentalni efekti. Međutim, naučnici su još ranije utvrdili kako ovako vremenski produžene studije ne daju nikakve dodatne značajne i validne podatke u odnosu na vremenski kraće studije.
  3. Statističke metode korišćene u radu nisu uobičajene i čini se da su posebno odabrane kako bi se dobio određeni rezultat.
  4. U radu nisu priloženi podaci o tome koliko su hrane pacovi jeli, a upravo količina unesene hrane kod ove vrste pacova ima značajan efekat na pojavu tumora.
  5. Neujednačenost broja pacova u eksperimentalnim i kontrolnoj grupi. U eksperimentalnim grupama, tj. u grupama pacova koji su hranjeni GM kukuruzom i koji su dobijali vodu u kojoj se nalazio herbicid Roundup nalazilo se 180 životinja. U kontrolnoj grupi, hranjenoj konvencionalnim kukuruzom i čistom vodom nalazilo se samo 20 pacova što svako statističko poređenje čini besmislenim.
  6. U radu nije urađena statistička analiza stope smrtnosti i učestalosti tumora što je, u najmanju ruku, čudno budući da su Seralini i saradnici donosili zaključke baš o efektima na stopu smrtnosti i učestalost tumora.
  7. U radu nisu priloženi svi podaci o eksperimentu, čak ni nakon objave njegovog rada, kada je to od Seralinija zatraženo, što je grubo kršenje pravila ponašanja u naučno-istraživačkom radu.
  8. Nedovoljno podataka o poreklu i kvalitetu kukuruza kojim su pacovi hranjeni. Prisustvo buđi, na primer, moglo je da ima značajan efekat na organizam pacova.
  9. Nedovoljno objašnjen nedostatak odnosa doze i efekta. Drugim rečima, povećanje ili smanjenje unosa GM hrane nije pratilo povećanje, odnosno smanjenje učestalosti oboljenja.
  10. Rezultati studije Seralinija i saradnika u suprotnosti su sa rezultatima velikog broja istraživanja širom sveta koja su pokazala da ne postoji opasnost od GM kukuruza i glifosata, kao i sa svakodnevnim iskustvom koje pokazuje da su životinje koje već dugo jedu GM hranu nisu ni po čemu različite od konih koje se hrane konvencionalnom hranom.

 

Povlačenje studije i njeno ponovno objavljivanje

U novembru 2013. godine izdavačka kuća Elsevier (2013), koja izdaje časopis Toksikologija hrane i hemikalija, povukla je studiju Seralinija i saradnika nakon što su autori odbili to sami da urade, uz sledeće obrazloženje: „Detaljnija analiza sirovih podataka otkriva da se ne mogu doneti definitivni zaključci o ulozi GM kukuruza NK603 ili glifosata u stepenu smrtnosti i učestalosti tumora u ovako malom uzorku. Uzimajući u obzir dobro poznatu visoku učestalost tumora kod Sprague-Dawley pacova, normalni varijabilitet ne može da se isključi kao uzrok višeg stepena smrtnosti i veće učestalosti tumora kod eksperimentalnih grupa pacova.“ Seralini i saradnici su ostali pri svojim zaključcima i nakon svih kritika koje su upućene na račun njihovog istraživanja.

Godinu dana nakon što je njihova studija povučena iz časopisa Toksikologija hrane i lekova, njihov rad je ponovo objavljen u drugom časopisu. Hener Holer (Henner Holler), glavni urednik časopisa Nauke o životnoj sredini Evrope (Environmental Sciences Europe) u kojem je rad ponovo objavljen je povodom toga izjavio da je razlog iza odluke da oni objave rad Seralinija i saradnika želja da dobijeni podaci budu i dalje javno dostupni naučnoj javnosti (Casasus, 2014). Ono što je zanimljivo jeste da ovaj izmenjeni rad nije prošao stručnu recenziju pre objave, iako je Seralini na svojoj konferenciji za medije koju je organizovao povodom ponovnog objavljivanja svoje studije tvrdio da je to bio slučaj (Entine, 2014).

Rad je objavljen pod nazivom Ponovo objavljena studija: dugoročna toksičnost Roundup herbicida i genetički modifikovanog kukuruza otpornog na Roundup (Séralini et al, 2014), a razlike u odnosu na originalni rad nisu velike i najviše se odnose na način na koji su podaci analizirani. Slike i grafikoni iz originalnog rada se nalaze i ovde, ali ni ovde, kao ni u originalnom radu, nema slika pacova iz kontrolne grupe koji su razvili tumore. U apstrakt rada je ubačena rečenica kojom se izjavljuje da rad nije zamišljen kao studija kancerogenosti. Tabele koje su se nalazile i u originalnom radu su malo jasnije opisane. Dodati su i neki podaci koji su nedostajali u originalnom radu. Ono što je, međutim, bitno jeste da suštinski ništa nije izmenjeno, tj. da dobijeni podaci i dalje nisu dokaz za zaključke koje su Seralini i njegovi saradnici doneli, a oni su, kako smo već gore napisali, ostali isti.

 

O pacovima i statistici

Dve stvari je potrebno dodatno razjasniti. Prva se tiče pacova korišćenih u njegovom istraživanju. Sprague – Dawley pacovi se često koriste u eksperimentima koji ispituju uticaj hrane i hemikalija na zdravlje i okolinu. To je činjenica kojom se branio i Seralini. Zbog čega su onda upućene kritike na vrstu pacova koju je on odabrao za eksperiment?

Sprague – Dawley pacovi imaju izraženu sklonost ka spontanom razvoju tumora, a ona je direktno vezana za količinu hrane koju unesu u organizam. U naučnoj literaturi se mogu pronaći različiti podaci o učestalosti tumora kod ovih pacova, a koja se kreće od 42% do čak 86% životinja u eksperimentu (Vlaams Instituut voor Biotechnologie, 2012). Ono što je jako bitno istaći jeste da se učestalost tumora povećava starenjem pacova. Zbog toga su ovi pacovi dobri za eksperimente koji traju do 90 dana, a to je dužina trajanja standardnih eksperimenata za testiranje uticaja hemikalija na zdravlje čoveka i okolinu koju propisuje Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Co-operation and Development – OECD) u svom Vodiču za testiranje hemikalija (OECD, 1998). O pitanjima vezanim za adekvatnost ovakvih studija, odnosno potrebom za studijama dužeg trajanja pisaćemo u budućnosti. Bitno je reći da su ovi pacovi adekvatni za ovakve studije jer u tih 90 dana činjenica da pacovi imaju izraženu tendenciju razvoja tumora ne igra veliku ulogu. No, što studija duže traje, to ova činjenica postaje sve više bitna. Kada sprovedete studiju u trajanju od dve godine, a koristite ove pacove, onda više ne možete razlikovati tumore koji su nastali spontano od onih koji su eventualno nastali zbog unosa GM kukuruza ili Roundup herbicida. Zapravo, i sam Seralini je donekle priznao ovu činjenicu kada je u pismu upućenom časopisu Priroda (Nature) izjavio da „ovi pacovi možda i nisu najbolji model za ovakve dugoročne studije“ (Butler, 2012) .

Druga stvar koju je potrebno razjasniti jeste problem nacrta istraživanja kojim je formirana samo jedna kontrolna grupa pacova za svaki pol. Budući da je postojala samo jedna kontrolna grupa pacova muškog pola i jedna kontrolna grupa pacova ženskog pola, svaka sa po 10 životinja, statističko poređenje sa eksperimentalnim grupama u kojima je bilo ukupno 180 životinja oba pola nema smisla. Ta jedna kontrolna grupa pacova korišćena je za poređenje sa svim eksperimentalnim grupama. Na ovaj način je znatno povećana šansa da se u eksperimentalnim grupama pronađu spontano nastali tumori iz prostog razloga što je broj životinja daleko veći u odnosu na kontrolnu grupu. Studija je trebalo da bude dizajnirana tako da za svaku eksperimentalnu grupu (GM kukuruz; GM kukuruz + Roundup; Roundup u vodi) postoji po jedna kontrolna grupa pacova.

 

Zaključak

Prošlo je već skoro pune 4 godine od prvobitnog objavljivanja studije Seralinija i saradnika. Njegovo ime je postalo najpoznatije ime u ovom polju nauke. Nažalost, razlog nije onakav kakav bi u slučaju jednog naučnika trebao da bude. Veštim medijskim nastupom on je uspeo da postigne ono što mu je, verovatno, i bio cilj – da u glave ljudi utisne sliku pacova s tumorima koja će se aktivirati svaki put kada neko spomene GMO. Strah koji stvara ta slika, pogotovo kada on dolazi u kombinaciji sa nedostatkom znanja, jako teško može biti isteran iz čovekove glave. Suvoparni naučni radovi teško da se mogu nositi sa slikom životinja sa tumorima kada prosečna osoba želi da donese svoj sud o genetički modifikovanim organizmima. Takvi ljudi su onda spremni platiti i mnogo veću cenu za neki proizvod samo da ne sadrži GMO. Industrija „organskih“ proizvoda cveta upravo na tome.

Ipak, na kraju je možda nešto dobro i proizašlo iz svega vezanog za ovo istraživanje. Verujemo da je vest o „strašnim efektima GMO-a na pacove“ mnoge ljude navela na istraživanje i da su mnogi ljudi potaknuti tom vešću počeli da se zanimaju za ovu temu, i da su počeli učiti i razmišljati izvan okvira senzacionalističkih novinskih članaka, a to je uvek dobra stvar.

Ovaj rad će se sigurno još dugo spominjati i povremeno vraćati u javnost svaki put kada se povede debata o genetički modifikovanim biljkama i životinjama. Ako se i sami nađete u situaciji da ga neko koristi kao argument protiv GMO-a, „naučnika plaćenika i zlih kompanija“, sada znate kako taj argument možete da oborite. Ako i zaboravite nešto od ovoga, samo se poslužite oružjem koje svaki pravi borac protiv GMO-a uvek poteže i recite sagovorniku, sa punim pravom, da je Seralini plaćenik „organske“ industrije koja je prošle godine samo u SAD-u ostvarila više od 40 milijardi dolara prihoda (McNeil, 2016). Na taj način ćete iz debate izaći makar sa nerešenim rezultatom.

 

Literatura

Academics Review (2012). Scientist smell a rat in fraudulent study. Pristupljeno na internet adresi: http://academicsreview.org/2012/09/scientists-smell-a-rat-in-fraudulent-study/

Académie des Sciences (2012). Joint Advice Note issued by the French national Academies of Agriculture, Medicine, Pharmacy, Sciences, Technologies, and Veterinary sciences in regard to a recent publication by G.E. Séralini et al. on toxicity of a genetically modified organism (GMO). Pristupljeno na internet adresi: http://www.academie-sciences.fr/en/Advice-Notes-and-Reports/joint-advice-note-issued-by-the-french-national-academies-of-agriculture-medicine-pharmacy-sciences-technologies-and-veterinary-sciences-in-regard-to-a-recent-publication-by-g.html

Adams, M. (2013, June 12). GMO feed turns pig stomachs to mush! Shocking photos reveal severe damage caused by GM soy and corn. Natural News. Pristupljeno na internet adresi: http://www.naturalnews.com/040727_gmo_feed_severe_inflammation_pig_stomachs.html

Bundesinstitut für Risikobewertung (2012a). Feeding study in rats with genetically modified NK603 maize and with a glyphosate containing formulation (Roundup) published by Séralini et al. (2012): BfR-Opinion 037/2012 of 1 October 2012. Pristupljeno na internet adresi: http://www.bfr.bund.de/cm/349/feeding-study-in-rats-with-genetically-modified-nk603-maize-and-with-a-glyphosate-containing-formulation-roundup-published-bei-seralini-et-al-2012.pdf

Bundesinstitut für Risikobewertung (2012b). A study of the University of Caen neither constitutes a reason for a re-evaluation of genetically modified NK603 maize nor does it affect the renewal of the glyphosate approval. Pristupljeno na internet adresi: http://www.bfr.bund.de/en/press_information/2012/29/a_study_of_the_university_of_caen_neither_constitutes_a_reason_for_a_re_evaluation_of_genetically_modified_nk603_maize_nor_does_it_affect_the_renewal_of_the_glyphosate_approval-131739.html

Butler, D. (2012, September 25). Rat study sparks GM furore. Nature. Pristupljeno na internet adresi: http://www.nature.com/news/rat-study-sparks-gm-furore-1.11471

Casassus, B. (2014, June 24). Paper claiming GM link with tumours republished. Nature. Pristupljeno na internet adresi: http://www.nature.com/news/paper-claiming-gm-link-with-tumours-republished-1.15463

Elsevier (2013). Elsevier Announces Article Retraction from Journal “Food and Chemical Toxicology.” Pristupljeno na internet adresi: http://www.elsevier.com/about/press-releases/research-and-journals/elsevier-announces-article-retraction-from-journal-food-and-chemical-toxicology

Entine, J. (2014, June 24). Profile of Gilles-Éric Séralini, Author Of Republished Retracted GMO Corn Rat Study. Forbes. Pristupljeno na internet stranici: http://www.forbes.com/sites/jonentine/2014/06/24/profile-of-gilles-eric-seralini-author-of-republished-retracted-gmo-corn-rat-study/2/#1a7c53da7f67

European Food Safety Authority (2012). Final review of the Séralini et al. (2012a) publication on a 2-year rodent feeding study with glyphosate formulations and GM maize NK603 as published online on 19 September 2012 in Food and Chemical Toxicology. EFSA Journal, 10 (11), 2986.

Gilles-Éric Séralini (2015). Pristupljeno 14.07.2016. u bazi podataka internet portala The Genetic Literacy Project na internet adresi: https://www.geneticliteracyproject.org/glp-facts/gilles-eric-seralini-activist-professor-face-anti-gmo-industry/

Gilles-Éric Séralini (n. d. a). Pristupljeno 14.07.2016. godine u online enciklopediji Wikipedia na internet adresi: https://en.wikipedia.org/wiki/Gilles-%C3%89ric_S%C3%A9ralini

Gilles-Éric Séralini (n. d. b). Pristupljeno 10.07.2016. na portalu Greenpeace na internet adresi: http://www.greenpeace.org/australia/Global/australia/True_food/Seralini_Bio.pdf

McNeil, M. (2016). U.S. organic sales post new record of $43.3 billion in 2015. Pristupljeno na internet adresi: https://www.ota.com/news/press-releases/19031

Miller, H. I. (2012, February 22). The Science of Things That Aren’t So. Forbes. Pristupljeno na internet adresi: http://www.forbes.com/sites/henrymiller/2012/02/22/the-science-of-things-that-arent-so/#4407b3715194

Organisation for Economic Co-operation and Development (1998). OECD guideline for the testing of chemicals: Repeated Dose 90-day Oral Toxicity Study in Rodents. Pristupljeno na internet adresi: http://www.oecd-ilibrary.org/docserver/download/9740801e.pdf?expires=1469356142&id=id&accname=guest&checksum=0BF8B84A1B29F66DB75020A6BEB25701

Science Media Centre (2012). Expert reaction to GM maize and tumours in rats. Pristupljeno na internet adresi: http://www.sciencemediacentre.org/expert-reaction-to-gm-maize-causing-tumours-in-rats/

Séralini, G.-E., Clair, E., Mesnage, R., Gress, S., Defarge, N., Malatesta, M., Hennequin, D., & de Vendomois, J. S. (2012). Long term toxicity of a Roundup herbicide and a Roundup-tolerant genetically modified maize. Food and Chemical Toxicology, 50 (11), 4221-4231.

Séralini, G.-E., Clair, E., Mesnage, R., Gress, S., Defarge, N., Malatesta, M., Hennequin, D., & de Vendomois, J. S. (2014). Republished study: long-term toxicity of a Roundup herbicide and a Roundup-tolerant genetically modified maize. Environmental Sciences Europe, 26 (14).

Slamnig, S. i Tomčić, S. (2012, 21. septembar). Hrana ubica širi se po Srbiji. Kurir.rs. Pristupljeno na internet adresi: http://www.kurir.rs/hrana-ubica-siri-se-po-srbiji-clanak-421276

Tribe, D. (2007). Lies, damn lies and statistics. Pristupljeno na internet adresi: http://gmopundit.blogspot.rs/2007/03/lies-damn-lies-and-statistics.html

Vaseljenska (2012, 20. septembar). Ni pacovi ne podnose GM hranu. Pristupljeno na internet adresi: http://www.vaseljenska.com/svet/ni-pacovi-ne-podnose-gm-hranu/

Vlaams Instituut voor Biotechnologie (2012). A scientific analysis of the rat study conducted by Gilles-Eric Séralini et al. Pristupljeno na internet adresi: http://www.vib.be/en/news/Documents/20121008_EN_Analyse%20rattenstudie%20S%C3%A9ralini%20et%20al.pdf

What was the reaction to the study? (2012, November 21). Pristupljeno na internet adresi: http://www.gmoseralini.org/faq-items/what-was-the-reaction-to-the-study-2/

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s