Usevi stvoreni genetičkim inženjeringom: iskustva i potencijali – pregled izveštaja Nacionalnih akademija nauka, inženjerstva i medicine SAD-a

Odbor je saslušao više od 80 prezentacija stručnjaka sa širokim spektrom stručnosti, iskustva i pogleda na GM useve. Pregledali su i više od 700 dokumenata i komentara koje su im poslali pojedinci i organizacije o specifičnim rizicima i koristima koje bi mogle biti vezane za GM useve i prateću tehnologiju. Naravno, detaljno je ispitana i literatura – recenzirani naučni radovi i nerecenzirana naučna literatura.

Iako GMO postoje na tržištu još od sredine devedesetih godina dvadesetog veka, veliki deo domaće i svetske javnosti i dalje gaji izrazitu odbojnost prema njima. Svako malo se u medijima pojavi neki senzacionalistički naslov koji „otkriva“ strašnu istinu o GMO. Svi do jednoga su, međutim, ili potpuno izmišljeni (i ponekad potiču od lažnih vesti sa satiričnih internet stranica, kao što je ona „vest“ o GM krastavcima i gubitku dlaka sa tela ljudi koji su ih jeli), ili su nastali na osnovu nekog loše sprovedenog istraživanja (npr. famozno Seralinijevo istraživanje iz 2012.). Sa druge strane, pojavljuju se i naslovi koji zaista prate realno stanje u ovoj oblasti nauke, ali oni, po pravilu, imaju mnogo manji odjek u javnosti i uvek su dočekani „na kolac“ od strane raznoraznih teoretičara zavere, pobornika pseudonauke i raznih drugih šarlatana.

Nauka je, međutim, jasna. GMO su OK, a dokazi za to se nižu još od samih početaka komercijalnog uzgoja GM biljaka. Poslednji u nizu dolazi u obliku opsežnog izveštaja američkih Nacionalnih akademija nauka, inženjerstva i medicine (National Academies of Sciences, Engineering, and Medicine) koji je objavljen u maju 2016. godine.

Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine kolektivno služe kao vrhovno nezavisno naučno telo u Sjedinjenim Američkim Državama koje daje svoje ekspertsko mišljenje u vezi naučnih i društvenih tema. Tokom dugog niza godina svog postojanja Akademije su stekle visoko poštovanje i ugled kao glavni izvor nezavisnih, stručnih saveta u području nauke, inženjerstva i medicine.

Zarad izrade ovog izveštaja osnovan je poseban odbor na čijem čelu se nalazio profesor Fred Gold (Fred Gould) sa Državnog univerziteta Severne Karoline. Pored njega, u Odboru se nalazilo još 19 stručnjaka sa različitih univerziteta SAD-a, a u pripremi, izradi i recenziji izveštaja radio je veći broj raznih stručnih saradnika iz SAD-a i ostatka sveta.

Izveštaj koji su objavili nosi naziv Usevi stvoreni genetičkim inženjeringom: iskustva i potencijali (Genetically Engineered Crops: Experiences and Prospects). Zadaci koji su stavljeni pred Odbor su obuhvatali sledeće:

1. Ispitati istoriju razvoja i uvođenja GM useva u SAD-u i drugim zemljama, uključujući i GM useve koji nisu komercijalizovani, kao i iskustva onih koji razvijaju i proizvode GM useve u različitim zemljama.

2. Ispitati dokaze o navodnim negativnim efektima GM useva i prateće tehnologije, kao što su loši prinosi, štetni efekti na ljudsko i životinjsko zdravlje, povećanje korišćenja pesticida i herbicida, stvaranje „super-korova“, smanjenje genetske raznolikosti, manji izbor semena za proizvođače, negativni efekti na farmere u zemljama u razvoju i na proizvođače konvencionalnih useva.

3. Ispitati dokaze o navodnim koristima GM useva i prateće tehnologije, kao što su smanjenje korišćenja pesticida, smanjenje u gubitku zemljišta i veća kvaliteta vode dobijena kroz sinergiju i praksu uzgoja bez oranja, smanjenje gubitaka u prinosu zbog štetočina i korova, povećanje fleksibilnosti i vremena kod proizvođača, smanjenje kvarljivosti i kontaminacije mikotoksinima (koji nastaju na žitaricama zbog plesni), veći nutritivni potencijal, povećana otpornost na sušu i salinitet, i drugo.

4. Pregledati naučne osnove iz kojih su razvijene metode procene uticaja GM useva, hrane i prateće tehnologije na zdravlje i okolinu, i dokaze o potrebi za dodatnim testovima i njihovoj potencijalnoj vrednosti. Tamo gde je to moguće, ispitati i kako se takve procene vrše za konvencionalne useve i hranu.

5. Istražiti nova razvojna dostignuća u nauci o GM usevima i tehnologiji, i buduće prilike i izazove koje ta tehnologija može doneti.

Izveštaj je napisan na 420 strana i podeljen u nekoliko celina koje pokrivaju proces prikupljanja i analize podataka, analizu uticaja GM useva na agroekonomiju, okolinu, ljudsko zdravlje, društvo i ekonomiju u celini, te predviđanja vezana za razvoj genetički modifikovanih useva, same tehnologije genetičkog inženjeringa i pravnu regulaciju istih. Izveštaj je besplatno dostupan na engleskom jeziku u PDF formatu na internet prezentaciji Akademija (link za download se nalazi u spisku literature).

Proces pripreme i izrade izveštaja bio je iscrpan i u skladu sa svim pravilima metodologije naučnih istraživanja, što znači da su u analizu uzeti komentari, mišljenja i naučni radovi, kako oni koji su u skladu sa konačnim zaključkom, tako i oni koji nisu: „Naš Odbor je prihvatio Akademski proces istraživanja koji zahteva da se uloži napor u traženju informacija od pojedinaca koji su direktno uključeni u, ili imaju posebna znanja vezana za problem koji smo razmatrali, i da izveštaj pokaže kako je Odbor uzeo u razmatranje sve verodostojne stavove o temama koje je obradio, bez obzira da li se ili ne ti stavovi slažu sa konačnim stavom Odbora. Izvori se ne smeju uzimati selektivno kako bi se opravdao željeni ishod.“

Odbor je saslušao više od 80 prezentacija stručnjaka sa širokim spektrom stručnosti, iskustva i pogleda na GM useve. Pregledali su i više od 700 dokumenata i komentara koje su im poslali pojedinci i organizacije o specifičnim rizicima i koristima koje bi mogle biti vezane za GM useve i prateću tehnologiju. Naravno, detaljno je ispitana i literatura – recenzirani naučni radovi i nerecenzirana naučna literatura.

Budući da su članovi Odbora svesni kako je deo javnosti skeptičan prema naučnoj literaturi o GM usevima, jer se boji da su rezultati mnogih eksperimenata namešteni od strane industrijskih subjekata koji proizvode i zarađuju na ovim usevima, u izveštaju su navedeni autori radova, njihove eventualne veze sa industrijom i, tamo gde je to bilo moguće, izvori njihovih finansiranja.

Mi ćemo vam dati kratak pregled dva, po nama, najzanimljivija dela ovog izveštaja – uticaj GM useva na okolinu i na zdravlje ljudi; a ukoliko želite da saznate više, pozivamo vas da ga preuzmete i sami pročitate. Pored toga, u budućnosti ćemo se svakako vraćati na ovaj izveštaj koji predstavlja vredan izvor materijala za sve zainteresovane za genetički modifikovane organizme, tehnologiju genetičkog inženjeringa i efekata koji oni imaju u svetu.

Uticaj GM useva na životnu okolinu

Komercijalni uzgoj GM useva je započeo sredinom devedesetih godina u Sjedinjenim Američkim Državama. Iako su genetičkim inženjeringom razvijene i još se razvijaju biljke sa širokim spektrom poželjnih karakteristika; iz različitih naučnih, ekonomskih, društvenih i pravnih razloga većina tih biljaka nikada nije komercijalizovana. Izuzetak su genetičkom modifikacijom dobijene karakteristike otpornosti na herbicide i insekte koje se nalaze u samo nekoliko široko komercijalizovanih biljaka.

Najraširenija GM biljka sa jednom ili obe ove karakteristike jeste GM soja, koja zauzima 83% ukupne površine zasađene sojom. Potom sledi pamuk (75% ukupne površine zasađene pamukom), kukuruz (29% ukupne površine zasađene kukuruzom) i kanola (24% ukupne površine zasađene kanolom).

Usevi genetički modifikovani tako da stvore otpornost na insekte modifikovani su na način da su u njih ugrađeni specifični geni iz bakterije Bacillus thuringiensis (Bt), što dovodi do toga da te GM biljke proizvode Bt protein. Kada ciljani organizmi (određeni insekti štetočine) pojedu biljku, taj Bt protein dovodi do njihove smrti. Postoji više Bt proteina koji su namenjeni specifičnim insektima štetočinama.

U područjima SAD-a i Kine gde postoje velike površine zasađene Bt kukuruzom i pamukom postoje statistički dokazi da su neke populacije štetočina smanjene, kao i da od toga imaju koristi kako uzgajivači GM useva, tako i uzgajivači konvencionalnih useva. Dokazi pokazuju i smanjenje u prskanju Bt kukuruza i pamuka sintetičkim insekticidima, a u nekim slučajevima je uzgoj Bt useva povezan i sa smanjenjem korišćenja insekticida na konvencionalnim usevima. Najbolje rezultate je pokazala sistematski organizovana praksa uzgoja Bt useva uz kombinaciju sa uzgojem konvencionalnih sorti iste biljke na poljima do onih gde su zasađene GM biljke. Na taj se način insekti koji ne jedu Bt biljke razmnožavaju sa onima koji ih jedu što dovodi do teže adaptacije insekata na Bt proteine. Sa druge strane, u nekim područjima SAD-a te u Indiji, gde se ova praksa ne koristi, neki insekti su razvili otpornost na Bt proteine.

Zapadna kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera virgifera) je jedan od najrazornijih insekata štetočina na poljima kukuruza u Severnoj Americi.

Biljke koje su modifikovane da steknu otpornost na herbicide mogu biti prskane herbicidima koji bi ih inače ubili. Na taj način herbicidi uništavaju korov, ali nemaju uticaja na biljku koja se uzgaja. Odbor je ustanovio smanjenje u količini herbicida koji se koristi na poljima od uvođenja GM biljaka na tržište. Preciznije, ustanovljeno je smanjenje u kilogramima herbicida po hektru godišnje, ali ono nije održano posvuda. Odbor naglašava i da korišćenje ove mere – kilogram herbicida po hektru – pri proceni promene rizika za okolinu i zdravlje ljudi zbog GM useva nije informativno, jer različiti herbicidi nisu jednako toksični, pa ne predstavljaju jednaku opasnost po okolinu i zdravlje ljudi.

Za razliku od Bt useva u kojima su Bt proteini uvek prisutni, kod ovih useva štetočine, u ovom slučaju korovi, mogu razviti otpornost samo ako se herbicid nanosi na polje. Zbog toga su za sprečavanje razvoja otpornosti korova na herbicide potrebne različite strategije kontrole korova. Utvrđeno je da su na mnogim mestima korovi razvili otpornost na glifosat, herbicid na koji većina GM biljaka ima otpornost, zbog čega se preporučuje razvoj novih strategija kontrole korova.

Na osnovu dostupnih podataka Odbor je ustanovio da polja zasađena Bt usevima imaju viši stepen biodiverziteta insekata u odnosu na polja zasađena konvencionalnim usevima, na kojima se koriste sintetički insekticidi. Polja zasađena GM sojom i kukuruzom otpornim na herbicide i prskana glifosatom, barem u SAD-u, imaju stepen biljnog biodiverziteta sličan onome na poljima sa konvencionalnim usevima, iako postoje razlike u bogatstvu određenih vrsta korova. Podaci nisu pokazali smanjenje u genetskoj raznolikosti kod glavnih GM sorti od 1996. godine, tj. od šireg uvođenja GM useva na tržište. No, Odbor naglašava da to ne znači da ta mogućnost i dalje ne postoji.

Uticaj GM useva na zdravlje ljudi

U cilju utvrđivanja uticaja GM useva na zdravlje ljudi, Odbor je prvo ispitao procedure testiranja koje se koriste pri proceni sigurnosti GM useva. Zatim su potražili dokaze koji potvrđuju ili opovrgavaju tvrdnje vezane za specifične efekte na zdravlje.

Testiranje GM useva i hrane dobijene od njih možemo podeliti u tri kategorije: testiranje na životinjama, analizu sastava, i testiranje i predviđanje potencijalne alergenosti.

Iako dizajn i analize mnogih studija hranjenja životinja nisu bile optimalne, pregled velikog broja eksperimentalnih studija je pružio dovoljno dokaza u prilog tvrdnji da životinje hranjene GM hranom nisu imale štetnih posledica po zdravlje. Kao dodatak eksperimentalnim podacima, Odbor je sproveo analizu podataka o zdravlju i uticaju stočne hrane na stoku, a koji pokrivaju period od pre uvođenja GM useva na tržiše do sada. Analiza nije utvrdila štetne efekte GM hrane na stoku.

Korišćenjem tradicionalnih metoda analize sastava utvrđene su statistički značajne razlike u nutritivnom i hemijskom sastavu između GM i konvencionalnih biljaka, ali te razlike nisu i biološki značajne. To znači da one ne izlaze iz očekivanih okvira prirodnih varijacija koje pronalazimo u konvencionalnim usevima. Novije metode analize sastava su pokazale da su te razlike male u odnosu na prirodne varijacije, a koje proističu iz genetskih i sredinskih faktora, te da ne predstavljaju sigurnosni problem.

Procena potencijalne alergenosti hrane ili prehrambenih proizvoda dobijenih od GM useva bazira se na dva moguća scenarija: transferu nekog proteina iz biljke koji je već poznat kao alergen, i transferu nekog proteina koji bi mogao biti novi alergen. Zbog specifičnosti alergijskih reakcija, tj. mogućnosti da neki protein postane novi alergen kod većeg broja ljudi, Odbor preporučuje da se uz testiranje alergenosti pre komercijalizacije neke GM biljke uvedu i testiranja nakon uvođenja na tržište, ali prepoznaje da bi takva testiranja bilo teško sprovesti. Nije utvrđena povezanost između konzumacije GM hrane i povećane prevalence alergija na hranu.

Broj novoobolelih muškaraca od različitih vrsta raka u Sjedinjenim Američkim Državama u periodu od 1975. do 2011. Isprekidana linija označava godinu uvođenja GM kukuruza i soje na tržište SAD-a.

Odbor je zaprimio veliki broj komentara ljudi zabrinutih da bi konzumacija GM hrane mogla dovesti do veće incidence specifičnih oboljenja kao što su rak, gojaznost, bolesti gastrointestinalnog trakta, bolesti bubrega i poremećaja kao što su oni iz spektra autizma.

Broj novoobolelih muškaraca od različitih vrsta raka u Ujedinjenom Kraljevstvu u periodu od 1975. do 2011. godine. Isprekidana linija označava godinu uvođenja GM kukuruza i soje na tržište SAD-a.

Pregledani su epidemiološki podaci iz SAD-a i Kanade, zemalja gde se hrana dobijena od GM useva konzumira od sredine devedesetih godina, i epidemiološki podaci iz Ujedinjenog Kraljevstva i Zapadne Evrope, gde takva hrana nije široko rasprostranjena. Poređenjem tih podataka nije utvrđena razlika u dugotrajnim obrascima povećanja ili smanjenja specifičnih zdravstvenih problema nakon uvođenja GM hrane na tržište. U daljem tekstu ćemo navesti zaključke za nekoliko specifičnih oboljenja i poremećaja do kojih je Odbor došao.

Rak

Obrasci promene u incidenci raka u SAD-u i Kanadi su generalno slični onima u UK i Evropi. Podaci ne potvrđuju tvrdnju da se broj obolelih od raka povećao zbog uvođenja hrane dobijene iz GM useva.

Bolesti bubrega

Podaci o prevalenci hronične bolesti bubrega u SAD-u pokazuju povećanje od 2% u periodu od 1988. do 2004, ali se ono ne može pripisati konzumaciji GM hrane.

Gojaznost i dijabetes tipa II

Odbor nije pronašao objavljene dokaze koji bi potvrdili hipotezu da je konzumacija GM hrane dovela do povećanja gojaznosti ili dijabetesa tipa II u SAD-u.

Bolesti gastrointestinalnog trakta

Odbor nije pronašao objavljene dokaze u prilog hipotezi da GM hrana proizvodi jedinstvene fragmente gena ili proteina koji bi uticali na telo.

Celijakija (trajna nepodnošljivost glutena)

Dijagnoza ove bolesti u SAD-u počela je rasti pre uvođenja GM useva i povećane potrošnje glifosata. Isti trend je primećen i u Ujedinjenom Kraljevstvu gde se GM hrana ne jede u velikim količinama i gde nije povećana potrošnja glifosata.

Poremećaji iz spektra autizma

Sličnost u obrascu povećanja poremećaja iz autističnog spektra kod dece u SAD-u i dece u Ujedinjenom Kraljevstvu ne podržava hipotezu o vezi između konzumacije GM hrane i prevalenci poremećaja iz spektra autizma.

GMO – Reč nauke

 

Literatura

National Academies of Sciences, Engineering and Medicine (2016). Genetically Engineered Crops: Experiences and Prospects. Washington, DC: The National Academies Press. Izveštaj je dostupan na internet adresi: https://nas-sites.org/ge-crops/


Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s