Osnovne istine: Razotkrivanje 10 najčešćih tvrdnji o GMO

PSC0714_GMO

GM jabuke


Genetički modifikovani organizmi postali su najkontroverznija hrana na svetu. No, nauka je jasna.

Kasnije ove godine, Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država (U.S. Department of Agriculture) će možda odobriti Arktik greni (Arctic Granny) i Arktik golden (Arctic Golden), prve genetički modifikovane jabuke koje će dospeti na tržište. Iako će verovatno proći još dve godine pre nego što se jabuke koje ne tamne pojave na tržištu, barem jedan proizvođač već je brže-bolje krenuo da označava svoje jabuke sa natpisom „Bez GMO-a“ (GMO-Free).

Rastuća kampanja sa jabukama je samo najnovija salva u tekućem ratu oko genetički modifikovanih organizama (GMO-a) – ratu koji postaje sve više sporan. U toku poslednje decenije, kontroverza koja okružuje GMO izrodila je nerede širom sveta te vandalsko uništavanje useva u Oregonu (SAD), Ujedinjenom Kraljevstvu, Australiji i na Filipinima. U maju je guverner Vermonta (SAD) potpisao zakon koji će ovu američku saveznu državu učiniti prvom koja nalaže označavanje genetički modifikovanih sastojaka; više od pedeset drugih država u svetu to već nalaže. Državni senator Vermonta Dejvid Zakerman (David Zuckerman) izjavio je za Demokraciju sada (Democracy Now!): „Kao potrošači, mi smo zamorci jer, zapravo, ne razumemo posledice.“

No, istina je da se GMO podrobno izučavaju, te je priča o njima mnogo prozaičnija nego što bi se iz sveopšte fame o njima moglo zaključiti. Uzmimo za primer jabuke Arktik, biolozi su uzeli gene iz Greni smit (Granny Smith) i Zlatnog delišesa (Golden Delicious), modifikovali ih kako bi potisnuli enzime koji uzrokuju tamnjenje, te su ih ubrizgali u tkivo lista. Ta metoda je mnogo preciznija u odnosu na tradicionalne metode, u koje spada manuelna polenizacija od strane uzgajivača u nadi da će dobiti voćku sa željenim karakteristikama. Biolozi takođe ubacuju gene kako bi biljku načinili otpornom na štetočine i herbicide; te karakteristike su dominantne na više od 430 miliona jutara GM useva koji su trenutno posađeni širom sveta. Naučnici rade na vrstama koje mogu odoleti bolestima, suši i poplavama.

Čega onda, tačno, potrošači imaju da se plaše? Kako bismo to saznali, Popularna nauka (Popular Science) je odabrala 10 najčešćih tvrdnji vezanih za GMO te je intervjuisala desetak naučnika. Njihov zajednički odgovor glasi: ne mnogo toga.

1. tvrdnja: Genetički inženjering je radikalna tehnologija.

Ljudska vrsta manipuliše genima useva više od hiljadu godina tako što vrši selektvno razmnožavanje biljaka sa poželjnim karakteristikama. Savršen primer: na hiljade sorti jabuka. Svi usevi koje danas koristimo za proizvodnju hrane su, zapravo, genetički modifikovani na određeni način. U tom smislu, GMO uopšte nisu radikalni. No, sama tehnologija jeste drastično drugačija od tradicionalnih metoda uzgoja.

Evo kako to funkcioniše: naučnici izvuku deo DNK nekog organizma, modifikuju ga ili umnože, te ga ubace u genom iste ili druge vrste. To čine ili koristeći bakteriju kako bi ubacili novi genetički materijal, ili izbacivanjem sićušnih čestica metala obloženih DNK materijalom u ćelije biljke koristeći genski pištolj . I dok naučnici ne mogu precizno da kontrolišu gde će strana DNK da sleti, oni mogu da ponavljaju eksperiment dok god ne dobiju genom sa pravom informacijom na pravom mestu.

Ovaj proces omogućava visoku preciznost. „Sa GMO-ima, mi znamo genetičku informaciju koju koristimo, znamo gde u genomu ide, i možemo videti da li je blizu alergena ili toksina, ili preti da ugasi neki drugi gen“, kaže Pegi L. Lemo (Peggy G. Lemaux), biolog biljaka sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju. „Tako nešto nije moguće kada ukrštate veoma različite vrste na tradicionalan način.“

2. tvrdnja: Genetički modifikovani organizmi su isuviše novi da bismo znali jesu li opasni.

To zavisi od toga kako definišete novo. Genetički modifikovane biljke prvi put su stvorene u laboratoriji pre tridesetak godina, a komercijalno su postale dostupne 1994. godine. Od tada, više od 1 700 stručno recenziranih radova na temu sigurnosti je objavljeno u naučnim časopisima, uključujući i pet podužih izveštaja Nacionalnog veća za istraživanja (National Research Council), koji se fokusiraju na ljudsko zdravlje i okolinu. Naučni konsenzus jeste da postojeći GMO nisu ni manje ni više rizični u odnosu na konvencionalne useve.

3. tvrdnja: Poljoprivrednici ne mogu ponovo saditi modifikovano seme.

Takozvani terminator geni, koji seme mogu učiniti sterilnim, nisu nikada dogurali dalje od patentnog zavoda devedesetih godina. Proizvođači semena zaista traže od farmera da potpišu sporazum kojim se zabranjuje ponovna sadnja u cilju očuvanja godišnje prodaje, ali Kent Bredford (Kent Bradford), naučnik koji se bavi biljkama sa Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu, kaže da krupni farmeri ionako uglavnom i ne čuvaju seme. Kukuruz je hibrid dve linije iste vrste, pa njegovo seme ne prenosi željene karakteristike na sledeću generaciju. Seme pamuka i soje bi moglo biti sačuvano, ali većina poljoprivrednika ne želi da se muči s tim. „Kvalitet opada – zahvata ih korov i slično – pa to nije isplativa praksa,“ dodaje Bredford.

4. tvrdnja: GMO nam ne trebaju – postoje drugi načini da se nahrani svet.

Samo genetički modifikovani organizmi verovatno neće rešiti probleme sa hranom koje naša planeta ima. No, uz klimatske promene i rast populacije koji prete opskrbi hranom, genetički modifikovani usevi mogu značajno da povećaju prinos useva. „GMO su samo jedan od alata koji osiguravaju da svet ima dostatnu zalihu hrane kada budemo imali dodatne dve milijarde ljudi do 2050. godine,“ kaže Pedro Sančez (Pedro Sanchez), direktor Centra za sigurnost poljoprivrede i hrane (Agriculture and Food Security Center) na Zemaljskom institutu univerziteta Kolumbija (Columbia University’s Earth Institute). „Oni nisu jedini odgovor, niti su ključan, ali su svakako jedna vrlo dobra stvar u našem arsenalu.“

5. tvrdnja: GMO uzrokuju alergije, rak i druge zdravstvene probleme.

Mnoge ljude brine to da genetički inženjering unosi opasne proteine, posebno alergene i otrove, u prehrambeni lanac. To jeste razumna briga jer je teoretski moguće da novi gen sintetizuje protein koji će izazvati imunsku reakciju. Zbog toga se biotehnološke kompanije konsultuju sa Upravom za hranu i lekove (Food and Drug Administration) o potencijalnoj GM hrani te izvode opširna testiranja na alergene i otrovnost. Ovi testovi nisu obavezujući ali su česti; ako se ne sprovedu, Uprava za hranu i lekove može da blokira proizvod.

Jedna vrlo često citirana studija, objavljena 2012. godine od strane istraživača Kanskog univerziteta u Francuskoj tvrdi da jedna sorta kukuruza koju proizvodi Monsanto uzrokuje tumore kod pacova. No, ta je studija bila široko kritikovana zbog loših testovnih metoda te ju je časopis u kojem je objavljena povukao naredne godine. Nedavno je grupa istraživača sa Univerziteta u Peruđi u Italiji objavila pregled 1 783 sigurnosnih testova; 770 od njih je ispitivalo uticaj na zdravlje životinja i ljudi. Nisu pronašli dokaze koji bi upućivali da je GM hrana opasna.

6. tvrdnja: Sva istraživanja o GMO su finansirana od strane velikih kompanija.

Ova tvrdnja jednostavno nije istinita. U protekloj deceniji stotine nezavisnih istraživača je objavilo studije o sigurnosti GM hrane u recenziranim naučnim časopisima. Postoji barem tuce zdravstvenih i naučnih grupa širom sveta, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju (World Health Organization) i Američko udruženje za napredak nauke (American Association for the Advancement of Science), koje tvrde da su GMO trenutno dostupni na tržištu sigurni.

7. tvrdnja: Genetički modifikovani usevi teraju poljoprivrednike na prekomerno korišćenje pesticida i herbicida.

Ovu tvrdnju je potrebno malo raščlaniti. Trenutno na tržištu dominiraju dva GM useva. Prvi omogućava usevu da stvara protein iz bakterije Bacillus thuringiensis (Bt), koji je otrovan za neke insekte. To je, takođe, i aktivni sastojak u pesticidima koje koriste organski poljoprivrednici. Bt usevi su značajno smanjili zavisnost od hemijskih insekticida u nekim regionima, kaže Brus Tabašnik (Bruce Tabashnik), entomolog sa Univerziteta u Arizoni.

Drugi omogućava usevima da tolerišu herbicid glifosat tako da poljoprivrednici mogu da prskaju čitava polja sa više herbicida, a da uništavaju samo korov. Korišćenje glifosata je značajno povećano u SAD-u otkako su ovi GM usevi postali dostupni na tržištu 1996. godine. No, glifosat je jedan od najblažih herbicida dostupnih na tržištu, njegova otrovnost je 25 puta manja od otrovnosti kofeina. Njegovo korišćenje je smanjilo korišćenje otrovnijih alternativa, kao što je atrazin.

8. tvrdnja: GMO stvaraju super-insekte i super-korov.

Ako se poljoprivrednici previše oslanjaju na Bt ili glifosat, onda je otpornost na pesticid neizbežna, tvrdi Tabašnik. To vam je evolucija na delu, i analogna je činjenici da antibiotici stvaraju sve otpornije bakterije. To jeste rastući problem koji bi mogao dovesti do povratka jačih hemikalija. Rešenje za ovaj problem jeste, tvrdi on, da se praktikuje integrisano upravljanje štetočinama, koje uključuje rotaciju useva. Isto to vredi za bilo koji drugi oblik poljoprivrede.

9. tvrdnja: GMO štete korisnim vrstama insekata.

Ova tvrdnja je delimično razotkrivena. Bt insekticidi se vezuju za proteine koji se nalaze u probavnom traktu nekih insekata, te ubijaju određene vrste insekata. Za većinu insekata, polje zasađeno Bt usevima je sigurnije nego ono poprskano insekticidima koji ubijaju sve. No, leptir monarh proizvodi iste proteine kao jedna vrsta štetočina koji su meta Bt insekticida, i istraživanje sprovedeno 1999. godine u laboratoriji na Kornel univerzitetu je pokazalo da hranjenje larvi mlečikom premazanom polenom Bt kukuruza može da ih ubije. Pet studija objavljenih 2001. godine je, međutim, pokazalo da monarh leptiri u divljini nisu izloženi otrovnim nivoima Bt polena.

Istraživanje objavljeno 2012. godine od strane istraživača na Državnom univerzitetu Ajove (Iowa State University) i istraživača na Univerzitetu u Minesoti (University of Minnesota) tvrdi da su GMO otporni na glifosat odgovorni za smanjenje populacije monarh leptira. Ovaj herbicid ubija mlečiku (jedini izvor hrane za larve) na poljima i uz polja gde se nalaze ti usevi.

10. tvrdnja: Modifikovani geni se šire na druge useve i divlje biljke, menjajući ekosistem.

Prvi deo ove tvrdnje bi mogao biti istinit: biljke stalno izmenjuju genetički materijal preko polena koji nosi DNK biljke – uključujući i delove koji su genetički izmenjeni.

Prema Vejnu Perotu (Wayne Parrott), genetičaru useva sa Univerziteta u Džordžiji (University of Georgia), rizik za susedne farme je relativno nizak. Za početak, moguće je smanjiti šanse za kros-polinaciju tako što se rasporede periodi sadnje, pa se polenizacija polja odvija u različitom vremenskom okviru. Poljoprivrednici sa GMO i organskim poljima jedna uz druga ovo već rade. A ako se nešto GMO polena i prenese u organsko polje, to neće nužno nulifikovati organski status tog polja. Čak i hrana koja nosi oznaku „Bez GMO“ u sebi može sadržati 0.5 % GMO-a.

Što se tiče prenosa GMO-a na divlje biljke, preživljavanje potomaka zavisi od toga da li te nove karakteristike pružaju prednost u adaptaciji. Geni koji mogu pomoći divljoj biljci da preživi mogu se širiti, dok će oni koji, recimo povećavaju sadržaj A vitamina, ostati na niskom nivou ili potpuno nestati.

Originalan tekst na engleskom jeziku pod nazivom: „Core Truths: 10 Common GMO Claims Debunked“ je dostupan na internet adresi: http://www.popsci.com/article/science/core-truths-10-common-gmo-claims-debunked?src=SOC&dom=fb

Prevod: GMO – Reč nauke

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s