Psihologija zašto je toliko mnogo ljudi protiv GMO

Naučnici tvrde da GMO ne predstavljaju problem. No, javnost misli drugačije. Da li su naši strahovi racionalni?

Kada pomislite na ljude koji negiraju nauku, možda će vam na um pasti oni koji smatraju da klimatske promene nisu stvarne, ili da vakcine uzrokuju autizam. No, najveći jaz između naučnika i javnosti predstavljaju GMO: 88% američkih naučnika tvrdi da je GM hrana sigurna za jelo, no to isto misli samo 37% američke javnosti.

Zašto smo mi – kao i većina ostatka sveta – protiv GMO-a? Tim naučnika biotehnologa i filozofa u članku nedavno objavljenom u časopisu „Trendovi u nauci o biljkama“ tvrdi da odgovor leži u ljudskoj psihologiji. Budući da vrlo mali broj ljudi odvaja vreme kako bi se pozabavili detaljima naučnih studija na ovu temu, vrlo lako padamo pod uticaj argumenata koji se uklapaju u ono što mi već intuitivno očekujemo. Većina našeg razmišljanja, tvrde autori, bazira se na intuiciji.

3046274-inline-i-1-the-psychology-of-why-so-many-people-are-anti-gmo
U članku se tvrdi sledeće: „Intuitivni um nije dobro opremljen za suočavanje sa zamršenim pitanjima, kao što su Šta je biotehnologija?, kako ona funkcioniše?, ili, što je najbitnije, da li je opasna? Mogućnost da se razumeju ovakva pitanja, i, potom, da se dođe do objektivnog i racionalnog suda zahteva bitan napor, a, čak i tada, um ima tendenciju da zapadne u pristrasno razmišljanje. Laici često nisu u stanju, ili jednostavno nisu zainteresovani da ulože veliku količinu vremena i energije kako bi izgradili podrobnije shvatanje složenih tehnologija.“

Jedan od razloga zbog kojih odbacujemo ideju GMO-a može biti intuitivno osećanje gađenja – mi imamo tendenciju da genetičku modifikaciju vidimo kao kontaminaciju hrane, pa iz toga instinktivno izvlačimo zaključak da ta hrana nije sigurna. Ljudi, takođe, imaju tendenciju da veruju u „esencijalizam“ – tj, da je neka stvar esencijalno jedno ili drugo (a ne jedno i drugo, prim. prev), pa ako ubacite gen ribe u paradajz, menjate osnovu onoga što paradajz jeste. Još jedan smer intuitivnog razmišljanja vidi genetičku modifikaciju organizama kao „igranje boga“, ili „neprirodno“, uprkos činjenici da se oplemenjivanje biljaka odvija kroz čitavu istoriju poljoprivrede.

To nikako ne znači da se sama tehnologija – kao i bilo koja druga – ne može koristiti u loše svrhe (posebno od strane nekoliko velikih korporacija koje kontrolišu veći deo ponude semena). Usevi otporni na herbicide, na primer, već dovode do razvoja „super korova“ na nekim područjima. No, istraživači dodaju da je to rezultat pogrešne upotrebe tehnologije, a ne urođene mane tehnologije same po sebi.

3046274-inline-i-3-the-psychology-of-why-so-many-people-are-anti-gmo
„Otpornost na herbicide u korovu je rezultat loše poljoprivredne prakse i prirodne selekcije,“ tvrdi vodeći autor Stefan Blank (Stefaan Blancke), koji je, zajedno s biotehnologom Markom Van Montaguom (Marc Van Montagu), osnivačem Instituta za biljnu biotehnologiju Univerziteta u Gentu, objavio rad. (Montagu je dugogodišnji advokat i istraživač GMO-a, te je 2013. godine osvojio Svetsku nagradu za hranu, zajedno sa naučnicima iz Singente i Monsanta).

„Ako uzgajate useve otporne na herbicide godinu za godinom, pritisak selekcije na korov postaje veoma jak pa je potpuno očekivano što se pojavljuje otpornost na herbicid.“ Na mestima gde se usevi seju na adekvatan način, kao što je to u Kanadi, ne postoje problemi sa otpornošću, kaže Blank. Pored toga, usevi otporni na herbicid su samo jedan tip ove tehnologije; drugi povećavaju hranljivost ili poboljšavaju poljoprivrednu praksu.

Racionalno sagledavši, GM usevi nisu suštinski drugačiji od useva koji nastaju drugim tehnikama oplemenjivanja kojima ljudi veruju – pa, iako ne možemo biti 100% sigurni da biljke neće imati negativne efekte, takođe ne postoji razlog ni da verujemo kako hoće. „Ne postoji ništa posebno u tehnologiji genetičke modifikacije što bi je činilo rizičnijom,“ kaže Blank. „Naprotiv, u poređenju sa ostalim tehnikama oplemenjivanja, naučnici mnogo bolje znaju šta se dešava na genetičkom nivou.“

3046274-inline-i-2-the-psychology-of-why-so-many-people-are-anti-gmo
Princip predostrožnosti, argument da društvo ne bi smelo da koristi nove tehnologije ako postoji šansa za negativan ishod, sprečava nas da napredujemo, kaže Blank. „Dokazi pokazuju da trenutne primene donose značajne zdravstvene i ekološke koristi, kao i finansijske koristi poljoprivrednicima u zemljama u razvoju,“ dodaje on. „Blokiranje ove tehnologije na osnovu principa predostrožnosti bila bi ogromna greška.“

Malo toga ukazuje na to da se stavovi menjaju: kada je kompanija Chipotle (američki lanac brze hrane, prim. prev.) nedavno objavila kako povlači sastojke koji sadrže GMO, našli su se na udaru medija. No, pred javnošću je još veoma dugačak put.

„Najbrži put ka prihvaćanju jeste da potrošači prepoznaju kako ova tehnologija daje direktne lične koristi, kako bi postali motivisani da prevaziđu svoj intuitivni otpor,“ kaže Blank. „Najsporiji, no, možda najtrajniji put, jeste edukacija. Ako ljudi uče o GMO, genetici, poljoprivredi i sl., možda će postati imuni na negativne i pogrešne slike o ovoj tehnologiji.“

Peters, A. (2015, June 2). The Psychology Of Why So Many People Are Anti-GMO. FastCoexist. Pristupljeno na internet adresi: http://www.fastcoexist.com/3046274/the-psychology-of-why-so-many-people-are-anti-gmo

Prevod i adaptacija: GMO – Reč nauke

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s