GMO su „neprirodni“, ali je tako i sa svim ostalim što jedete

Genetički modifikovani organizmi (GMO) postali su veoma „vruća“ i kontroverzna tema, ali, kako to obično biva, većina informacija vezanih za njih su, zapravo, dezinformacije, taktike zastrašivanja i logičke greške pozivanja na emocije. Kasnije planiram da se detaljnije pozabavim većim brojem argumenata protiv GMO-a, ali ovde samo želim da otkrijem bazični problem s anti-GMO pokretom. Vidite, mnogi argumenti protiv GMO-a počivaju na konceptu da su oni novi ili neprirodni, i, samim tim, štetni. Ne samo što je to očigledna logička greška argumenta iz prirode, nego ti argumenti predstavljaju nepoznavanje osnova nauke koja se bavi našom hranom. Kako ću i pokazati, gotovo sve što mi jedemo je genetički modifikovano, čak i ako to tehnički nije „GMO“.

Prvo moramo da pojasnimo kako smo uzgajali hranu pre nastanka GMO-a. Ako izuzmemo morsku hranu, gotovo sve drugo što jedemo je „neprirodno“, čak i ako potiče iz organskog uzgoja. Kukuruz koji jedemo, na primer, ne može da se pronađe u prirodi. Prirodni kukuruz (teosint) je sitan i jadan. Odakle, onda, naš veliki, sočan kukuruz potiče? Pa, pre nekoliko hiljada godina neko je otkrio da se taj sitni, jadni divlji kukuruz može jesti. I tako su počeli da ga uzgajaju, ali ti su ljudi bili pametni, te su svake godine sadili nove biljke koristeći samo najbolje iz prethodne godine. Drugim rečima, svake godine su birali najveći i najbolji kukuruz, i njega sadili naredne godine. Kao rezultat ovog procesa (nazvanog veštačka selekcija), svake godine su zrna kukuruza postajala malčice veća u odnosu na prethodnu godinu. Nakon nekoliko hiljada godina ovog procesa, konačno smo dobili kukuruz u kakvom uživamo danas.

teosint

Očigledno je da se niko ne protivi veštačkoj selekciji. Niko ne govori kako je to „neprirodno“, iako je to neprirodno po samoj definiciji te reči („veštačko“ i „prirodno“ su antonimi), a proizvodi veštačke selekcije su, zapravo, genetički modifikovani organizmi. Mi ih ne označavamo kao GMO zato što nisu proizvedeni u laboratoriji, ali to jesu organizmi čiju genetiku smo modifikovali. Oni imaju genetski kod koji se jednostavno ne može pronaći u prirodi. Dakle, ako je vaš problem sa GMO taj da vam se ne sviđa ideja da ljudi stvaraju i konzumiraju organizme koji ne postoje u prirodi, onda vam je najbolje da živite tako što ćete hranu skupljati po šumama, zato što su gotovo svi naši usevi i stoka genetički modifikovani pomoću pažljivog procesa uzgoja.

Dalje, naše genetičke manipulacije kroz proces pažljvog uzgoja nisu ograničene samo na povećanje useva, nego možemo da uzgajamo različite populacije kako bismo dobili dve poželjne karakteristike u jednom usevu. Na primer, zamislimo da je jedno polje kukuruza veoma otporno na sušu, ali ne daje velika zrna. U isto vreme, neko drugo polje daje velika zrna, ali ne podnosi dobro sušu. Mi možemo da ukrstimo te dve populacije, i tako će naredna generacija imati gene obe grupe kukuruza, te ćemo tako dobiti kukuruz sa većim zrnima i većom otpornosti na sušu. Obratite pažnju da smo na ovaj način napravili novu kombinaciju gena koja ne postoji u prirodi. Mi smo rekombinovali DNK ovih biljaka kako bi stvorili novu gensku sekvencu. Jedina razlika između ovoga i GMO-a je ta što smo koristili tehniku ukrštanja kako bismo kombinovali gene, dok se kod GMO-a ta promena dešava u laboratoriji. U oba slučaja mi smo manipulisali genetskim kodom organizama.

Ono što je još spektakularnije jeste da mi možemo da ukrštamo dve različite vrste biljaka! To ne dovodi samo do nove biljke koja je veća nego one u prirodi, nego je rezultat taj da dobijamo celo voće koje se ne može pronaći u prirodi. Razmislite malo o ovome, jer jedan od najvećih prigovora genetički modifikovanim organizmima jeste taj da se ljudima ne sviđa koncept spajanja gena dve različite vrste, ali to su upravo voćke kao što je crna kajsija. Biolozi su uzeli gene dve različite vrste i spojili ih. Crne kajsije se ne smatraju za GMO zato što su njihovi geni spojeni ukrštanjem, a ne laboratorijskom manipulacijom, ali ova razlika je potpuno veštačka. Nije bitno da li je ovaj novi organizam nastao spajanjem gena u laboratoriji, ili ukrštanjem, jer u oba slučaja je rezultat novi genetski kod koji ne postoji u prirodi.

Kada uzmemo u obzir ovu relativizaciju, većina argumenata protiv GMO-a pada u vodu zato što, ako bi oni bili validni, morali bi se primeniti i na hranu koja nije GMO. Na primer, možda ste čuli o zabrinutosti da će GMO da se ukrste sa divljim biljkama; pa, znate šta? naši konvencionalni usevi mogu to, takođe, da urade, a oni su jednako neprirodni kao i GMO (tj., oni takođe sadrže genetski kod koji se ne može pronaći u prirodi). Slično tome, možda ste čuli da će bakterije u vašem probavnom sistemu preuzeti neki novi lanac DNK, te napraviti novi i opasni proetin, ali, budući da naši hibridi i drugi ne-GMO usevi takođe sadrže nove lance DNK, bakterije mogu, u principu, to isto da urade i sa konvencionalnim usevima (opaska: postoje brojni drugi problemi sa bakterijom kao argumentom, ali o tome ovde nećemo detaljnije pisati).

Moja poenta ovde je sasvim jednostavna: GMO nisu nekakva nova naučna nakaza. Oni su jednostavno prirodni nastavak onoga što poljoprivrednici rade već hiljadama godina. Praktično su svi naši usevi neprirodni, čak i ako se uzgajaju organski. Gotovo svaki komad hrane koji uđe u naša usta sadrži nove lance DNK koji se ne mogu pronaći u prirodi. Pa tako, ako vas ovaj koncept jedenja „neprirodne“ hrane plaši, onda se bojim da imate ozbiljan problem, jer su gotovo svi naši usevi i stoka genetički modifikovani procesom uzgoja i ukrštanja.

Originalan tekst pod nazivom „GMOs are „unnatural“, but so is everything else that you eat“ dostupan je na internet adresi: http://thelogicofscience.com/2015/02/21/gmos-are-unnatural-but-so-is-everything-else-that-you-eat/

Prevod: GMO – Reč nauke

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s