Mit 4: GMO uzrokuju oštećenja organizma i rak – Pustajeva studija

Mit o kojem se najviše priča, koji je sveprisutan u medijima, koji izaziva najviše straha u javnosti i koji se koristi kao glavni “argument” u borbi protiv genetički modifikovanih organizama, jeste onaj koji tvrdi da GMO uzrokuju oštećenja tkiva, i rak kod životinja i ljudi koji ih unose u svoj organizam.

Ovaj mit je neraskidivo vezan za dva istraživanja čiji su rezultati osnova ovog mita: istraživanje Arpada Pustaja (Arpad Pusztai) i Stenlija Ivena (Stanley Ewen) iz 1999. godine, poznatije kao “Pustajeva studija”, te istraživanje Žila Seralinija (Gilles-Éric Séralini) i saradnika iz 2012. godine, poznatije kao “Seralinijeva studija”.

Rezultati oba istraživanja napravili su pravu eksploziju u medijima, a sam mit je poprimio neverovatne razmere koje su odmah postale predmet rasprava različitih “teoretičara” zavere.

U nastavku ovog teksta sledi detaljna analiza Pustajeve studije, dok ćemo analizu Seralinijeve studije objaviti u drugom tekstu.

pusztai

Dr Arpad Pustaj

Arpad Pustaj (Arpad Pusztai) i Stenli Iven (Stanley Ewen), tada naučnici u Institutu Rovet (eng. Rowett Research Institute) u Škotskoj, objavili su 1999. godine istraživanje u časopisu “The Lancet” u kojem su pratili efekte hranjenja pacova eksperimentalnim GM i konvencionalnim krompirom.

Rezultati njihovog istraživanja pokazali su da su pacovi hranjeni GM krompirom u većoj meri zadobili promene u digestivnom traktu i imunološkom sistemu, te da im je zakržljao rast, u odnosu na kontrolnu grupu pacova hranjenu konvencionalnim krompirom.

Iako je “The Lancet” u istom broju objavio i prvu kritiku ovog rada, u medijima se vest o Pustajevim rezultatima proširila ogromnom brzinom, dok na kritiku niko nije obraćao pažnju.

Pustaj je kasnije otpušten sa Instituta, a cela priča je dobila naziv “Afera Pustaj”.

Heri Kujper (Harry A. Kuiper) i saradnici s Univerziteta u Vegeningenu u Holandiji (eng. Wageningen University and Research Centre) u istom broju časopisa “The Lancet” objavili su kritiku Pustajeve studije u kojoj navode nekoliko razloga zbog kojih se Pustajevi rezultati ne mogu smatrati validnima:

1. Razlike u hemijskoj kompoziciji hrane koje nisu detaljno analizirane.

2. Manjak proteina u hrani.

3. Nekonzistentnost promena u tkivu pacova u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi što ne omogućava donošenje validnog zaključka.

4. Hranu koju su pacovi dobijali karakteriše niža probavljivost pa promene u digestivnom traktu mogu biti rezultat adaptacije organizma, što je utvrđeno ranijim istraživanjima.

Nakon objave Pustajeve studije u “The Lancet” časopisu, ekspertski panel Kraljevskog društva (eng. The Royal Society) pregledao je Pustajevo istraživanje i doneo sledeći zaključak: “U trenutno dostupnoj formi, podaci koje smo pregledali ne pružaju ubedljive niti pouzdane dokaze o negativnom (ili pozitivnom) efektu bilo lektina (lektini su proteini koji vezuju šećere, prim. GMO – Reč nauke) dodatog konvencionalnom krompiru, bilo genetički modifikovanog krompira koji sadrži lektin, na rast pacova ili funkcije njihovog imunološkog sistema”.

Kao razloge za nepouzdanost Pustajeve studije, Kraljevsko društvo je navelo sledeće:

1. Loš eksperimentalni nacrt, dodatno pogoršan nedostatkom “slepog” merenja (slepo merenje se odnosi na način merenja u eksperimentu kada onaj koji meri ne zna kojoj grupi pacov čije svojsto meri pripada, prim. GMO – Reč nauke) koje je moglo dovesti do nesvesne pristrasnosti u merenjima.

2. Nejasnoće u razlici hemijske kompozicije GM i konvencionalnog krompira kojim su pacovi hranjeni.

3. Moguće razlike u ishrani zbog nesistematičnog obogaćivanja hrane.

4. Mali broj pacova u grupama na kojima je testirano više programa prehrane, od kojih su svi programi prehrane bili nestandardni za te životinje, što je dovelo do višestrukih komparacija.

5. Primena neadekvatnih statističkih metoda u analizi rezultata.

6. Nedostatak konzistentnosti u rezultatima.

Arpad Pustaj je sa rezultatima svoje studije izašao u javnost u TV emisiji pre nego je ista bila objavljena u recenziranom naučnom časopisu. To je dovelo do nekritičkog širenja zaključaka koje je on doneo, a koji su, pokazalo se kasnije, bili neopravdani.

Najbitnija stvar na kraju jeste ta da, čak i da je njegova studija bila adekvatno sprovedena, i da su zaključci o negativnom efektu GM krompira bili validni, oni bi se odnosili samo na tu sortu GM krompira. Ta sorta krompira je, međutim, bila eksperimentalna i nikada nije podnesen zahtev za odobrenjem za izlazak na tržište.

Literatura

Academics Review (n.d.). Pusztai’s Flawed Claims. Tekst dostupan na internet stranici: http://academicsreview.org/reviewed-content/genetic-roulette/section-1/1-1-pusztais-flawed-claims/

Ewen, S. W. B., & Pusztai, A. (1999). Effect of diets containing genetically modified potatoes expressing Galanthus nivalis lectin on rat small intestine. The Lancet, 354 (9187), 1353-1354.

Kuiper, H. A., Noteborn, H. P. J. M., & Peijnenburg, A. C. M. (1999). Adequacy of methods for testing the safety of genetically modified foods. The Lancet, 354 (9187), 1315-1316.

Pusztai affair (n.d.). Pristupljeno 14.02.2014. u online enciklopediji Wiki na internet adresi: http://en.wikipedia.org/wiki/Pusztai_affair

Royal Society UK (1999). Review of data on possible toxicity of GM potatoes. Pristupljeno na internet adresi: http://royalsociety.org/policy/publications/1999/toxicity-gm-potatoes/

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s