Ne, GMO neće nauditi vašem zdravlju

Dr Stiven Novela (Steven Novella) tvrdi da je većina strahova koji okružuju genetički modifikovane organizme neosnovana.

Uz istorijske suše koje ugrožavaju poljoprivredne kulture u Kaliforniji i klimatske promene za koje se očekuje da će ugroziti globalno tržište hrane, malo je važnijih pitanja od onog kako bi naš poljoprivredni sistem trebao da izgleda u budućnosti. Malo je poljoprivrednih tema koje imaju veći politički naboj od debate vezane za genetički modifikovane organizme. Čak i dok kompanije kao što su Monsanto genetički menjaju biljke kako bi koristile manje vode te bile otpornije na štetočine, aktivisti dovode u pitanje sigurnost i održivost GM hrane.

IM_Novella_Photo-02

Dr Stiven Novela

U ovonedeljnoj epizodi „Istraživačkih umova“, razgovarao sam s Dr Stivenom Novelom, neurologom na univerzitetu u Jejlu (Yale University). Novela je istaknuti glas pokreta skeptika, naučnog pokreta koji se, po njegovom objašnjenju, najviše usmerava na objašnjavanje istine iza „uobičajenih mitova – stvari u koje ljudi veruju a koje nisu istinite.“ Zbog toga sam ga upitao da nam razjasni činjenice od izmišljotina kada je u pitanju industrijska poljoprivreda i posebno GMO.

„Skoro sve što čujem o (industrijskoj poljoprivredi) je mit,“ kaže Novela. „To je tako emotivno pitanje – veoma ideološko i politizovano pitanje – da sve što sam pronašao o tome šta neki ljudi pišu, govore i veruju o tome možemo svesti pod neku vrstu pripovesti i pogleda na svet. I to uopšte nema veze sa činjenicama niti je zasnovano na dokazima.“

U čemu je onda javnost dezinformisana po Novelinom mišljenju?

Jedan je mit o GM hrani kao nečem novom. Mnogo ljudi misli da je modifikacija gena u našoj hrani fenomen dvadeset prvog veka, ali po Noveli, ljudi koriste selektivno razmnožavanje u cilju dobijanja poželjnijih vrsti biljaka i životinja već hiljadama godina. Zapravo, jedan je monah, Gregor Mendel, u devetnaestom veku otkrio zakone nasleđivanja te time pokrenuo nauku o genetici tako što je ukrštao sadnice graška.

Postoje i neke tehnike genetičke modifikacije koje su još upitnije a koje nisu ni približno pod istom lupom kao što je to GM hrana. Novela ukazuje na rastuću popularnost „mutacionog uzgoja“, u kojem se hemikalije i radijacija koriste kako bi se ubrzala mutacija biljaka te time stvorile poželjne karakteristike. „Preko dve hiljade biljaka koje su proizvod ovakve mutacije su puštene u javnost u poslednjih sto godina,“ objašnjava Novela.

Još jedan vrlo važan mit u vezi GM hrane jeste da je ona na neki način opasna za ljudsku potrošnju.

Postoje dve široke vrste genetički modifikovanih organizama: transgeni i cisgeni. Cisgene modifikacije nastaju između srodnih biljaka – to je nešto što se moglo desiti na jedan „prirodniji“ način kroz ukrštanje. Transgena modifikacija uključuje prenos gena između različitih vrsta, ili čak kraljevstava – nešto što je nemoguće za Majku prirodu. Upravo taj drugi tip modifikacije daje ovim proizvodima uvredljive nazive kao što je „frankenhrana.“ No, u poređenju sa ukrštanjem ili mutacionim uzgojem, kaže Novela, genetička modifikacija je „daleko preciznija“ – jer uzima samo jedan gen, ili deo gena, i ubacuje ga u ciljanu hranu.

Zbog čega su onda ljudi toliko zabrinuti? Neki tvrde da se mogu pojaviti nove alergije stvaranjem novih proteina – Novela ovo naziva „razumnom brigom“ ali kaže da GM hrana prolazi testove kako bi se ovo sprečilo. Neki se boje da će korišćenje GM hrane za ishranu stoke dovesti do neželjenih posledica za ljude koji ih jedu. No, ne postoje dokazi da životinje koje jedu GM hranu predstavljaju bilo kakav rizik za nas. „Do danas,“ kaže Novela, „naučni pregledi su prilično jednoglasni u oceni da jednostavno ne postoje rizici po zdravlje.“

Zaista, po Američkom udruženju za napredak nauke (American Association for the Advancement of Science), istraživanja vezana za GM hranu su „potpuno jasna: unapređenje useva modernim molekularnim tehnikama biotehnologije je sigurno.“

Šta više, GM hrana je pod daleko strožijom regulativom nego što su to usevi stvoreni drugim tehnikama modifikacije te mora proći više sigurnosnih testova nego njeni pandani.

Novela priznaje da komplikovana priroda genetike znači da GM tehnologija može imati „nepredviđene posledice,“ ali, dodaje, „mi ovo radimo već decenijama, i postoji ogroman broj studija koje se bave rezultatima genetičke modifikacije, i mi ne proizvodimo ta strašna čudovišta – tu, takozvanu frankenhranu. To se jednostavno ne dešava.“

Ako je GM hrana sigurna, šta još onda brine ljude koji kritikuju kompanije koje se bave poljoprivrednim biznisom?

Jedna od stvari jeste da protivnici genetičke modifikacije tvrde kako sadnja GM hrane nije održiva poljoprivredna praksa. No, po Noveli, to je pogrešan način gledanja na tu temu.

„Genetička modifikacija nije poljoprivreda… to je alat,“ tvrdi on. „Pravo je pitanje na koji se način taj alat koristi?“

Novela uzima za primer često korišćeni GM usev poznat kao Bt kukuruz, koji je modifikovan tako da sadrži gen bakterije Bacillus thuringiensis koja proizvodi protein koji ubija štetočine.

Nažalost, objašnjava Novela, uspeh ovih GM useva može dovesti do tvrdoglavog nastojanja da se uzgaja samo jedna vrsta biljke. I isto kao i sa antibioticima, prekomerno korišćenje useva otpornih na štetočine može dovesti do stvaranja „super-štetočina“ (evolucija na delu, prim. prev.) – što je poljoprivredni pandan super-bubama.

No, prema Noveli, problem ne predstavljaju GM usevi sami po sebi, već način na koji se oni koriste. „Nema ničeg inherentno vezanog za… Bt useve što bi primoravalo na korišćenje tih useva na najgori mogući način,“ tvrdi on. Stvar je u tome da, ako farmeri mešaju Bt useve i one koji to nisu, „to postaje jedan moćan alat u kutiji sa alatom“ koji im može pomoći da povećaju profit na održivi način. „Ako se usmerite samo na GM, onda ne vidite celu sliku, a to je da na poljoprivredu morate gledati kao na praksu u kojoj je genetička modifikacija samo jedna alatka,“ dodaje on.

Genetička modifikacija, kaže Novela, „nije lek koji leči sve bolesti, ali nije ni opasnost; to je samo još jedan alat koji se mora koristiti pametno.“

Šta Novela smatra glavnim razlogom našeg nepoverena prema genetičkoj modifikaciji? On upire prstom na tzv. „naturalističku grešku“, ili poštovanje onoga: „što je „prirodno“ do nerazumnog nivoa.“

„Nema ničeg inherentno dobrog ili moralnog u vezi stvari u prirodi,“ tvrdi on. „A mi ih ionako menjamo do neprepoznatljivosti već hiljadama godina.“

Viskontas, I. (2014, February 14). No, GMOs Won’t Harm Your Health. Mother Jones. Pristupljeno na internet adresi: http://www.motherjones.com/environment/2014/02/inquiring-minds-steven-novella-gmo

Prevod: GMO – Reč nauke

Advertisements

2 мишљења на „Ne, GMO neće nauditi vašem zdravlju

  1. Reblogged this on Skeptični kutak and commented:
    Bilo da vam je GMO tema potpuno strana, ili da mislite kako dovoljno znate sve što treba o GMO, bilo da je vaš stav negativan ili pozitivan prema ovoj vrsti biotehnologije ova stranica je odlično mesto da potražite odgovore na mnoga pitanja u vezi genetički modifikovanih organizama. Za početak preporučujem ovaj intervju sa profesorom dr Siven Novelom.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s