Mit 2: GM biljke uništavaju biodiverzitet

Jedan od mitova koji se vežu za GM biljke jeste da one imaju poguban uticaj na biodiverzitet na Zemlji. Pre nego se posvetimo ovom mitu, objasnićemo na šta se pojam biodiverzitet odnosi.

Biodiverzitet ili biološki diverzitet odnosi se na bogatstvo različitosti biljnog i životinjskog sveta na jednom području. Možemo da govorimo o biodiverzitetu vašeg dvorišta, regije, države, kontinenta ili ukupnom biodiverzitetu naše planete Zemlje. Ukoliko na jednom području postoji mala raznolikost biljnog i životinjskog sveta, tada govorimo o niskom stepenu biodiverziteta. Ako jedno područje karakteriše velika raznolikost biljnog i životinjskog sveta, tada kažemo da na tom području postoji visok stepen biodiverziteta.

Visok stepen biodiverziteta

Uzmimo za primer jedan kvadratni kilometar šume. U njoj postoji veliko bogatstvo i biljnog, i životinjskog sveta, što znači da šume karakteriše visok stepen biodiverziteta. S druge strane, uzmimo jedan kvadratni kilometar polja krompira. Budući da farmeri uzgajaju jednu biljku i nastoje da eliminišu štetočine i korov, polje krompira ima niži stepen biodiverziteta.

Niži stepen biodiverziteta

Niži stepen biodiverziteta

Organizovana poljoprivreda, po svojoj prirodi, negativno utiče na biodiverzitet. Kada farmeri uzgajaju neku biljku oni moraju da je odbrane od štetočina i različitih divljih biljaka koje bi, da ostanu na polju, uzimale hranu, vodu i sunčevu svetlost biljci koja se uzgaja i tako smanjivale prinose. Neke divlje biljke, međutim, pomažu uzgoju željenih vrsta jer privlače životinje koje uništavaju štetočine. Zbog toga na jednom području postoji složen odnos biljnog i životinjskog sveta o kojem se mora voditi briga prilikom uzgoja poljoprivrednih kultura.

Kada govorimo o uticaju poljoprivrednog uzgoja konvencionalnih i GM useva na biodiverzitet, možemo da razlikujemo uticaj na tzv. ciljane i na neciljane organizme. Ciljani organizmi su oni koje nastojimo da uklonimo (korov, štetočine). U tom smislu, GM usevi, kao i konvencionalni, smanjuju biodiverzitet i to je potpuno očekivano za poljoprivredni uzgoj. Pitanje je kakav uticaj GM usevi imaju na neciljane organizme. To su organizmi koji žive na području uzgoja, ali ne ometaju razvoj biljke.

Teoretski gledano, postoji nekoliko načina na koje bi GM usevi mogli negativno da utiču na biodiverzitet:

1. Prenosom određenih naslednih karakteristika u genetskom materijalu iz jedne grupe useva na drugu, koji se dešava putem kros-polinacije.

2.  Kroz praksu poljoprivrednika: ispituje se na koji način korišćenje GM kultura otpornih na herbicide utiče na raznovrsnost divljih biljaka u polju.

3. Smanjenjem kultivarske raznolikosti: kultivar je skup biljaka selekcionisan na određenu karakteristiku. Postoji rizik da karakteristike dobijene genetičkim inženjeringom dovedu do favorizacije samo nekoliko sorti useva što bi dovelo do smanjenja kultivarskog biodiverziteta.
Istraživanja uticaja GM biljaka na biodiverzitet

U opsežnoj meta-analizi naučnih publikacija, objavljenoj od strane italijanskog biologa Alesandra Nikolije i saradnika, obuhvaćeno je 579 radova koju su ispitivali uticaj GM useva na biodiverzitet. Analiza rezultata pokazala je da GM usevi imaju mali ili nikakav negativan uticaj na biodiverzitet neciljanih organizama.

Švajcarski Ekspertski komitet za biosigurnost (nem. Eidgenössische Fachkommission für biologische Sicherheit, skraćeno EFBS) 2005. godine zatražio je od federalne istraživačke institucije Agroscope Reckenholz-Tänikon, koja je pod upravom Ministarstva poljoprivrede, da pregleda naučnu literaturu o sigurnosti GM useva i preda izveštaj sa rezultatima analize.

Godinu dana kasnije izveštaj pod nazivom “Ekološki uticaji genetički modifikovanih useva: Iskustva iz deset godina eksperimentalnih istraživanja i komercijalnog uzgoja” je sačinjen i predat Komitetu.

Zaključak u izveštaju je sledeći: “Dosadašnji podaci nisu pružili naučne dokaze da komercijalni uzgoj GM useva šteti okolini.”

 

Literatura

GMO compass – web stranica dostupna na internet adresi: http://www.gmo-compass.org/eng/home/

Nicolia, A., Manzo, A., Veronesi, F., and Rosellini, D. (2013). An overview of the last 10 years of genetically engineered crop safety research. Critical Reviews in Biotechnology. Rad dostupan na internet adresi: http://www.geneticliteracyproject.org/wp/wp-content/uploads/2013/10/Nicolia-20131.pdf

Sanvido, O., Stark, M., Romeis, J., and Bigler, F. (2006). Ecological impacts of genetically modified crops: Experiences from ten years of experimental field research and commercial cultivation. Zurich: Agroscope Reckenholz-Tänikon Research Station ART. Izveštaj je dostupan na internet adresi: http://www.cof.orst.edu/cof/teach/agbio2009/Other%20Readings/Swiss%20Rev%20Ecol%20Efffects%20GM%20Crops%202006.pdf

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s